GRADIŠKA – Došen doselio iz Borovca kod Okučana. Veštinu obrade mesa nasledio od svojih predaka.
Kada Mladen Došen, prevoznik iz Gradiške pravi kulen i kobasice, obrađuje slaninu i kači na vešalice, kod njega se okuplja mnogo Slavonaca, bivših komšija iz Borovca kod Okučana. Goste se mesom, zalevaju rakijom i pripovedaju kako su to nekada radili u zavičaju.
Došen je 4. maja 1995. godine, bežeći od rata iz razorenog sela, preplivao Savu kod Gradiške i ovde započeo novi život. Na ledini je izgradilo uzorno domaćinstvo, lepu kuću i pomoćne objekte, gde živi sa suprugom Ljiljanom i sinom Milošem.
Čežnju za zavičajem, tradicijom i običajima pretvorio je u stvarnost. Zaradu od prevoza tereta vlastitim kamionom, što je njegovo osnovno zanimanje, uložio je u modernu liniju za meso.
– Za nas Slavonce je krmokolj svetinja zato što smo veliki gurmani, volimo hranu i svako se trudi da ponudi neku svoju, jedinstvenu recepturu ili postupak nasleđen od predaka.
Nisam žalio truda niti novca da bih stvorio uslove za taj posao, kao pre rata u Borovcu, – objašnjava ovaj uzorni domaćin svoju pahorsku filozofiju.
Pokazujući punu pušnicu svojih proizvoda od mesa koji šire neodoljiv miris klateći se na propuhu i oskudnom dimu, Mladen Došen otkriva da je upravo to njegova velika ljubav i strast.
– Kada sam još bio đak osnovne škole, počeo sam se baviti mesarijom. To me mnogo zanimalo pa sam saznavao kako se radi, na šta treba obratiti pažnju, koliko dodavati soli, paprike, bibera…Sve isključivo domaće tojeste iz Slavonije kao i beli luk koji nije iz Kine, nego odavde.
Osnovno je, što me davno naučio mesar Dušan Ostojić, da treba uvek poštovati tradiciju i prirodne procese, zbog zdravlja i užitka, – pojašnjava Mladen Došen sitno režući komade osušene kobasice ljutkastog okusa.
– Od dvadesetak svinja sam napunio pušnicu. Sve ima svoj prirodni proces a kulen čeka juni kada ću ga načeti, uz feštu sa prijateljima. Naši Slavonci su to uvek radili kada padnu prvi otkosi žita. To mi se debuko urezalo u sećanje.
Ako nisam u prilici da se vratim na ognjište, onda sam se zarekao da će običaji biti tamo gde živim. Verujem da sam u tome uspeo jer je upravo hrana, njena proizvodnja za mene najveće uživanje, – uverava Došen pokazujući buđave svinjske butove koje će uskoro načeti.
– To se suši dve godine da bi moglo na trpezu. Tada će biti veliko slavlje jer sve što proizvodim je za mene, rodbinu i prijatelje. Moja pušnica je sigurno najveća u Gradiški, u njoj ima najviše mesa. Time se ponosimo ja i moja porodica jer kada ima dovoljno hrane, sve ostalo je nevažno, – samouveren je Mladen Došen, uzorni domaćin koji se ne odriče slavonske tradicije ni nakon deceniju i po života među Krajišnicima u Gradiški.
Milan Pilipović