GRADIŠKA – Uz rode je vezana legenda kako upravo one donose decu, pa i ako više ni deca u to ne veruju lepo ih je videti na krovovima, kažu stanovnici Gradiške u čijem gradu je najveća kolonija ovih ptica u BiH. Prve rode stigle su u svoja gnezda kao jasni vesnici lepšeg vremena.
Mnogi stanovnici Gradiške hrane ove ptice i pomažu im da ne napuste staništa pored Save, gde odavno nema hrane za njih kao pre. Nekada je ovde, kažu oni, bilo stotine roda zato što je grad bio okružen močvarama punim žabe, ribe, zmija, kukaca…
Prve rode koje su se vratile poslednjih dana marta, nastanivši zimom urušena ili oštećena gnezda, podstakle su oživljavanje narodnih verovanja.
Ukoliko rode stignu u martu, biće rodna godina, bez suše i prirodnih katastrofa. Ukoliko odu pre poslednjih dana augusta, to je znak da treba pribavljati više drveta za ogrev, jer narod veruje da će biti hladna i duga zima.
Meštani Lipovače kažu da je u njihovom naselju nekada bilo nebrojeno gnezda roda na visokim jablanovima u starim bosanskim kućama.
– Rode žive u mojim lepim uspomenama. Nažalost, sve se promenilo, klima i ljudi, navike i običaji. Nestalo je osećaja za radost svakodnevice – pripoveda penzioner Vahid Ahmetagić. Profesor Kasim Dubičanac podseća na putopise o rodama i vodama koje je ovde pisao čuveni književnik Ćamil Sijarić, nekada sudski činovnik u Gradiški koji je, došavši iz Sarajeva prepoznao grad obeležen kolonijom ovih ptica.
Pesnikinja Stevka Šmitran koja živi u Italiji pripoveda da je u vreme gimnazijskih dana, ubrzo nakon Drugog svetskog rata, prve pesme napisala inspirisana smernim i odvažnim koracima belih roda na školskom krovu.
– Tu su oduvek dolazile prve rode. Na odmoru i ulazeći u razred dizali bismo glave i posmatrali ih u čudesnom zanosu i beskrajnoj slobodi. Od roda smo naučili tu smirenost, gracioznost, posmatrali udvaranje uz glasno klaparanje kljunovima. Profesorice ruskog jezika se jako ljutila što smo toliko opsednuti rodama pa kasnimo na čas. Moljakali smo je da nam o rodama priča na ruskom jeziku ali ona to nije htela – priseća se pesnikinja Šmitran koja je krajem marta u zavičaju dočekala rode.
Članovi nevladine organizacije „Most“ iz Gradiške, uz podršku Eko-fonda RS i fonda „Ruford“ iz Velike Britanije, tokom poslednjih nekoliko godina premestili su više gnezda roda sa stubova dalekovoda. Izgradili su i nova koje su rode naselile. Oni su proveli akciju “Mapiranje gnezda bele rode” da bi podigli
svest lokalne zajednice o njihovoj ugroženosti i važnosti ove vrste za ekosisteme.
U glavne razloge ugrožavanja bele rode, kažu, ubrajaju se
degradacija i nestanak vlažnih livada i močvara povoljnih za
prehranu. Ne treba zanemariti ni lov i ubijanje, rušenje gnezda, trovanje pesticidima, stradanje na električnim stubovima, izostanak tradicionalne gradnje.
Rezultati istraživanja pokazali su da na području opštine
Gradiška ima 24 gnezda bele rode, što predstavlja
najveći broj u BiH.
– Osnovni cilj je da se projektima zaštite ove vrste ptica, podstakne ruralni razvoj zajednica u smislu seoskog i eko-turizma, proizvodnje suvenira, razvijanja turističke ponude, posmatranja ptica i slično – navode aktivisti “Mosta”.
Milan Pilipović