BANJALUKA – BiH će otvoriti granice za sve strane državljane, uz negativan test na virus korona, usaglasili su predsjedavajući Savjeta ministara Zorana Tegeltije i premijeri Srpske i Federacije Radovan Višković i Fadil Novalić.
Sve treba da potvrde entitetske vlade i Savjet ministara.
Dogovorena je i priprema dvogodišnjeg Programa ekonomskih reformi za rasterećenje privrede i zaštitu domaće proizvodnje.
Јavnosti bi trebalo da bude predstavljen u drugoj polovini mjeseca.
Јednočasovni razgovor i mnogo vrućih tema na stolu. Od deblokade, ranije spominjanih 180 miliona maraka, koji projekte “čekaju” na računu “Elektroprenosa”, pa do novog aranžmana sa međunarodnim finansijskim institucijama.
Dogovoreno je da, zbog pandemije privremeno blokirani, pregovori sa MMF-om budu zanovljeni.
– Očekujemo da misija MMF-a bude u oktobru u BiH, a dva mjeseca poslije trebali bismo usaglasiti novi aranžman sa MMF-om. Očekujemo da se završe razgovori sa Evropskom komisijom o makroekonomskoj pomoći – rekao je Tegeltija.
Skoro 50 miliona maraka planiranih za pomoć ekonomiji, čeka i na računima zajedničkih institucija.
Sav taj novac, već obezbijeđen ili u pregovaračkom procesu, osim za saniranje posljedica pandemije i finansijsku stabilnost biće iskorišćen i za novi investicioni ciklus.
Detalje će dogovarati radne grupe zadužene za oblasti zaštite domaće privrede, smanjenje optrećenja rada, porez na dodatu vrijednost, saobraćaj i javne nabavke. Srpska je svoje članove radnih grupa već predložila. Za koji dan učiniće to, dogovoreno je, i Vlada Federacije i Savjet ministara.
Prednost će imati zajednički projekti.
– Nama je zajednički projekat izgradnja 5C na autoputu u kompletnom obimu od Mostara pa dalje prema Vukosavlju. Mi želimo da to objedinimo kao projekat i da zajedno izađemo prema stranim investitorima sa takvim projektom. Mi smo to radili i sa željezničke pravce, evo imamo zajednički projekat Doboj – Tuzla prema Zvorniku i Šamcu – istakao je Višković.
I oba entiteta imaju agendu vlastitih prioriteta pomoći privrednicima.
Od turizma i izvozno orjentisane privrede do saobraćaja sa akcentom na vazdušni. Paralelno će, strateški najavljuju predsjedavajući i dva premijera, raditi i na legislativi zarad poboljšanja poslovnog okruženja.
– Mi ćemo budžete držati u ravnoteži i ako bude potrebno bez problema intervenisati na tom polju privrede, s druge strane investicionom potrošnjom povećavamo njihov angažman i treća stvar oalakšavamo im obaveze. To je sve sračunato kako bismo ekonomiju održali i povećali – smatra Novalić.
Koliko god percepcija javnosti bila drugačija, učesnici sastanka nisu nezadovoljni efektima već preduzetih mjera. Posebno u zdravstvenom i privrednom sektoru. Potkrijepljuju to ekonomskim pokazateljima.
Od početka pandemije u Srpskoj je bez posla ostalo 11.600 radnika. U istom periodu zabilježeno je 10.700 novozaposlenih. Slika nešto nepovoljnija u Federaciji. I na ljestvici najmanjeg minusa društvenog proizvoda, BiH je druga u regionu, odmah iza Srbije. Strateške mjere, nadaju se, trebalo bi da neutrališu taj blagi negativni saldo.
– U drugoj polovini septembra na ovakvom sastanku mi ćemo prirpemiti i javnosti predstaviti te programe. Sve to će biti ugrađeno u program ekonomskih reformi BiH za period 2021 – 2023. godina – poručio je Tegeltija.
A bh. ministri dali su zeleno svjetlo za pregovore o zajmu od , od 56 miliona evra Međunarodne banke za obnovu i razvoj,
za podršku malim i srednjim preduzećima. Sredstva će biti raspodijeljena na Srpsku i Federaciju. Dodatnih 30 miliona sa rokom otplate od 32-ije i grejs periodom od 7 godina, namijeljeno je za zaštitu od poplava i prekograničnu saradnju u koridorima rijeka Save i Drine. Dogovora opet nije bilo o rješavanju problema zajedničke kontakt tačke za saradnju sa Evropolom.
Vrijeme za dodatne konsultacije ponovo traži ministar Selmo Cikotić, a predsjedavajući Tegeltija naglašava da je proces pri kraju.
Izvor: RTRS