GRADIŠKA – Posle penzionisanja u kotorvaroškom ugostiteljskom preduzeću, Fahrudin Fifić se opredelio za nomađenje.
On sa sinom Alenom, čuvajući 250 ovaca, zimuje na njivama u okolini Laktaša. Tu dočekuje i ispraća januarske praznike deleći nedaće sa komšijama i saputnicima iz Kotor Varoša i Šipraga koji se bave istim poslom. Među njima su Dimitrije Pavlović, Malaga Kazić, Stojko Šodolović… Zajednički su dočekali Novu godinu u Maglajanima pored Laktaša, daleko od svojih porodica. Zajedno će biti i tokom drugih skorašnjih svetkovina.
-Na haubi automobilskog motora, u noći koja deli dve godine, postavili smo hranu i piće. Razgovarali smo, pevali, prisećali se minulih vremena i godina. Tako smo, naviknuti na težak nomadski život, među ovcama, magarcima i psima čuvarima ušli u 2016. godinu – ispričao nam je Fahrudin opisujući dugu i hladnu noć osvetljenu novodišnjim vatrometom na maglovitom horizontu.
U Lijevče polju, gde je stigao pre dva meseca, planira ostati do proleća dok okopni sneg na Vlašiću a proplanci se zazelene. Do tada će prevaliti stotine kilometara, provesti 150 noći u šatorima, napuštenim kućama ili dežurajući pored stada.
-Težak je ovo posao. Niko nas ne razume. Meštani nas teraju, vlasti kažnjavaju, lopovi potkradaju, divlje zveri napadaju… Ni naši ukućani
ne shvataju kroz kakve jade i probleme prolazimo – jadikuje Fahrudin nad svojom nomadskom sudbinom. Žali što je sve manje stada u kotorvaroškom kraju, u udaljenim selima ispod vrletnog Vlašića.
-Ovce nema gde terati na zimsku ispašu jer su sve njive ovde uzorane. Omladina, isto tako neće da se bavi ovim poslom. Oni traže nešto lakše. Moj sin Alen je to prihvatio ali traži svaku priliku da me napusti. Shvatam ja njega, ne može devojku naći niti se oženiti ako je stalno kod ovaca – zaključuje naš sagovornik kojeg u Kotor Varošu i okolini mnogi poznaju po vrednim rukama i duhovitim pričama.
-Nema više kod nas ni sela ni seljaka, svi su otišli u gradove. U bolja vremena, oni su uzgajali ovce i jaganjce, krave i teladi, krmače i prasadi a sada su promenili navike pa se samo uhvatili kuja i štenadi – zaključuje Fahrudin objašnjavajući filozofiju svojih bivših komšija.
Anegdota
Kada sam u decembru na kratko otišao kući, veli Fahrudin, zatekoh nervoznu suprugu Vasviju. Neki zlonamernik joj slagao da sam u Lijevču nudio jagnje za milovanje pa mi ozbiljno zapreti. Ukoliko tako nastaviš pa još se na mobilni ne javljaš, veli, odoh ja u onu javnu kuću. Mislila je valjda na sigurnu kuću pa se prešla. Ni ja joj ne ostadoh dužan. Rekao sam, kroz smeh će naš sagovornik, tu je tebi moja Vasvo odavno i mesto.
Milan Pilipović EuroBlic