GRADIŠKA – Lovačkim udruženjima na području gradiške opštine dosuđene su kazne od ukupno 40.000 KM za prošlogodišnje štete, koje je divljač na putevima pričinila na automobilima i drugim vozilima u saobraćaju.
Najveći deo kazni odnosi se na Lovačka udruženja “Lijevče” iz Nove Topole (15.000 KM), “Prosara” Gradiška (11.000 KM), dok ni ostali nisu pošteđeni sudskih kazni.
Predrag Ljubičić, potpredsednik Lovačkog saveza RS i sekretar topolskog udruženja, smatra da su naknade za štete koje sudovi određuju nepodnošljive i da urušavaju lovački status.
– Za štete na automobilima koje uzrokuje divljač na putevima i autoputevima sudovi okrivljuju lovačka udruženja. To je za nas neprihvatljivo, jer putevi nisu lovne površine i to sa nama nema nikakve veze – smatra Ljubičić, odbornik u Skupštini opštine Gradiška koji je na ovaj problem upozorio na nedavnoj sednici.
On je rekao su budžeti lovačkih društava gotovo ispražnjeni zbog naknada štete na automobilima usled udara divljači.
Lovci zahtevaju od lokalnih i republičkih vlasti veći broj saobraćajnih znakova kojima se vozači upozoravaju na divljač na putu.
– Trećina budžeta lovačkih udruženja „Lijevče“, „Prosara“, „Kozara“ i drugih isplaćuje se za naknadu štete koju srne, divlje svinje, lisice, jazavci, zečevi, šakali i druge divlje životinje uzrokuju na cestama. Nemamo dovoljno prihoda da bismo mogli podmititi ove obaveze za koje smatramo da nisu pravedne – smatra Ljubičić napominjući da lovačaka udruženja ne mogu da prihvate ovakvu praksu.
Oni smatraju da je za navedene štete od njih odgovornije Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, te druge državne institucije.
Rajko Plotan, glavni lovnik LU “Prosara” iz Gradiške kaže da njegovo kao ni druga lovačka udruženja nemaju u svojim budžetima stavke planirane za naknadu štete koju na cestama uzrokuje divljač. On navodi više nelogičnosti.
– Ceste, javni putevi, groblja, urbane sredine ne smatraju se lovnim površinama, ali je u zakonodavstvu definisano da onaj ko gazduje lovištima nadoknađuje štetu. Nije dozvoljen lov 200 metara od autoputa, koji po međunarodnim normama mora biti zaštićen ogradom da bi bio sprečen ulazak životinja – rekao je Plotan.
On podseća na praksu po kojoj sudovi oslobađaju lovce od odgovornosti pod uslovom da je na spornoj deonici postavljen znak upozorenja da je divljač na putu.
– To se može odnositi samo na puteve nižeg ranga, ali na autoputu nije moguće postaviti znak upozorenja na divljač. To je isključuje bezbednosne mere koje država preduzeti, ali kada u zonu autoputa, zbog loše zaštite, uđe divljač i uzrokuje štetu, odgovornost se adresira lovcima – pojašnjavaju u LU “Prosara”. Oni su nezadovoljni i efikasnošću službi zaduženih za obeležvanje deonica koje ugrožava divljač je rod zahteva do saobraćjanog znaka često prolazi suviše vremena.
Procedure
U opštinskoj upravi Gradiška kažu da je na ovom području postavljeno nekoliko desetina znakova, koji upozoravaju na divljač na putu.
– Potrebno je uzeti u obzir troškove i ispoštovati procedure. Lovci moraju proceniti mesto na kojem je znak potreban, isfinasirati projektnu dokumentaciju, troškove izrade i postavljanja znakova. Ostalo nije problem – navode u opštinskoj upravi.
Euro Blic