GRADIŠKA – O umetničkoj veštini Ludviga Kate u baratanju valjkom, kistom i bojama na zidovima ali i drugim molerskim majstorijama pročulo se na daleko. Njegovim radovima dive se vernici u crkvama, poljoprivrednici u bogatim i prostranim kućama, ljubavnici i zavodnici svake fele u spavaćim sobama.
Za Ludviga odavno u Lijevču kažu da mu ruke znaju sve što oči vide a mašta stvori. Jednako uspešno slika svetitelje, krstove, kuće, životinje i ljude, predmete, krajolike…
-Mnogo je tu različitih želja ali ko god upita za nešto, da li umem nacrtati i nalsikati, odgovor je uvek potvrdan. Ništa mi se za trideset godina ovoga posla po celoj bivšoj Jugoslaviji, nije otelo – uverava Ludvig, veoma predan i temeljit u svome poslu kojem obučava i sina Mihajla.
Kaže da je važno od detinjstva u sebi probuditi uspavani talenat i težiti njegovom usavršavanju.
-Oduvek sam voleo umetnost, slikao svoje selo Ćelinovac pod Kozarom, stare kuće, stoku na ispaši, ljude težake koji umornim korakom gaze za brazdom na njivama.
Već tada sam izabrao svoj životni put i sarada radim ono što volim. Najsrećniji sam među bojama kada se rađa neki novi motiv – priča soboslikar koji je gotovo usamljen u svome zanatu. Žali što omladina nerado prihvata posao izbegavajući prljava odela kao što je njegovo.
Dok završava kompoziciju na zidu, srećan što je sve u skladu sa njegovim zamislima, otvara dušu i priča šta je i gde radio, o oživljenim idejama poslodavaca.
-U crkvama ili drugim društvenim prostorijama je ustaljena tematika a zahtevi unapred poznati. U poslednjih desetak godina, bogataši imaju nesvakidašnji prohteve. Seljaci traže da na ogradama u njihovim domaćinstvima slikam konje, krave, ovce i drugu stoku. Kod nekih je proradila nostalgija pa žele da na zidovima prostorija gde najviše borave, naslikam neki motiv iz njihovog rodnog sela. Poneko traži da odem tamo pa pogledom snimim motiv kojeg žele videti ili predočavaju sliku na papiru koje se moram pridržavati – opisuje Kata svoje soboslikarske izazove.
Njegov kolega Slavko Dakić, poreklom iz okoline Bosanske Krupe mu pomaže u posebnim prilikama, kada su prohtevi komplikovaniji a ideja nije dovoljno razrađena.
-To su ljubavne teme i dileme – dodaje Dakić uvek spreman na šalu, podstičući Ludviga da detaljno opiše pojedine poslove.
-Zamolio me u poverenju jedan dobrodržeći gospodin, da mu u spavaćoj sobi, na stropu, naslikama golu lepoticu. Navodno je onemoćao pa bi mu to, valjda bio odličan stimulans. Slavku koji se pohvalio da ume odabrati model za takvu priliku, koji diže iz mrtvih, dao je zadatak da mu predoči nekoliko slika iz novina a ja da ih preslikam na zidu– zaneo se Ludvig u priču, na trenutak odložio kist i boje pa počeo obrazlagati svaki detalj jedinstvenog zadatka.
– Kada sam na plafonu spavaće sobe naslikao golu curu zanosnih oblina, rumenih obraza sa graškom znoja na čelu, gde se zalepilo pramenje duge crne kose, uzbuđenje je doseglo vrhunac.
Domaćin nas je dobro nagradio ali nakon mesec dana me pozvao i prekorno kazao da ni to ne vredi.
Krivicu je prebacio na moga kolegu
Slavka Dakića tvrdeći da mu je podbacio loš model koji ne može provući ni dvadesetogodišnjaka a kamo li njega, tri puta starijeg – ispričao je Ludvig Kata koji ima na prečac duhovitih doživljaja. Često ih prepričava u društvu, kada sednu da se odmore i razgale dušu. Takve priče, kao što je zahtev jednog Roma iz Gradiške da naslika njega i suprugu na pramcu „Titanika“, uvek su zanimljive za svakog slušaoca.
Milan Pilipović EuroBlic