GRADIŠKA – Za njega je ribolov najefikasnija borba protiv stresa, lek za sumornu svakodnevicu i hazard čiji ishod se nikada ne može predvideti. Slavko Nalesnik, penzioner iz Banjaluke koji više decenija ribari na Vrbasu, krenuo je u pohod savskim talasima.
Bez obzira što se poslednjih dana ne može pohvaliti naročitim ulovom, Nalesnik nije razočaran. Za njega je Sava novi izazov u borbi sa somom, šaranom, smuđem, jezom, babuškom…
– Sava zahteva drugačiju ribolovačku strategiju nego što je to na Vrbasu. Tamo se mora reagovati enerhično, brzo, odlučno a ovde polako, sledeći vodeno strujanje zabaciti udicu i plovak pa strpljivo čekati. To iščekivanje me odmara i podstiče u neku novu ribarsku sferu – ispričao nam je Slavko, povremeno potežući udicu i plovak koji treperi na vodi kao list na povetarcu. Lagano vrteći kolo na štapu, čas u jednom a čas u drugom smeru, Slavko Nalesnik iznosi svoja ribolovačka iskustva i istorijat pribora kojeg koristi.
– Ovaj štap i takozvano banjalučko kolo, poznato u celom svetu, funkcionišu bez greške više od pedeset godina. To je poklon prijatelja koji je ulovio mnoge trofeje zabacujući udicu u Vrbas sa banjalučkih mostova – objašnjava naš sagovornik detaljno opisujući sastav materijala od kojih je izrađen i njegove funkcije.
– Rekordne težine ribe koju sam ovim štapom izvukao iz Vrbasa je mrena od kilogram i 800 grama pa još tri lipljena po kilogram. Ne jurim rekorde nego kontinuitet na rekama, negujem ljubav prema vodi i prirodi – objašnjava suštinu svoje ribolovačke misije ovaj Banjalučanin na pecanju u Gradiški.
Tu je došao na sugestiju prijatelja i rođaka koji su već pre zavoleli Savu, izgradili brodicu na čijoj palubi odmaraju, goste se ribom koja se zakači na Slavkov mamac. Uz vino, pesmu i ribolovačke priče oni tu provode sate. Osim veštine sa udicom i plovkom najviše razgovaraju o ribarskim specijalitetima, posebno fišu.
– Temeljac fiša je od sedam vrsta ribe. To su šaran, som, štuka, jez, babuška i druge. Važno je i kakva je paprika, za dobar fiš potrebna je ona najbolja. Radi se o slatkoj i ljutoj paprici koja je mlevena na kamenu, tako da nije spaljena nego zadržala svoju punu aromu – priča Slavko. Dodaje kako luk, poput onoga koje koristi, mora bit uzgojen u vlastitom vrtu. Vatra takođe zahteva posebno umeće. – Koristim vrbovo drvo jer ono daje nešto nižu ali stalnu temperaturu, dovoljnu za kuhanje ribe. Vatru treba postaviti oko kotlića, da greje stenke kako bi fiš paprikaš sam kružio u kotliću. Riba ne sme biti prekuhana a optimalno vreme je oko 60 minuta s tim da se prvih 20 minuta prži luk. – Tajna ovoga fiša je i što je riba marinirana jedan sat pre početka kuhanja u malo belog vina i soli – precizirao je Nalesnik uz opaske i sugestije nekoliko prijatelja koji su vredno radili u brodiću “Posejdon” dok je on iznosio stručne savete. Posle su su svi, Vlado, Željko, Rajko, Tamara, Mara i ostali, kada je fiš bio gotov kao i riba na dagari, uverili da dobra teorija provedena u gurmanskoj praksi garantuje slatke zalogaje.
Milan Pilipović