GRADIŠKA – Rod žita u Potkozarju i Lijevče polju ove godine biće rekordan u poređenju sa nekoliko prethodnih sezona, smatraju najveći proizvođači pšenice i kukuruza u gradiškom kraju.
Mirko Ćupić iz Turjaka zasejao je 750 dunuma različitih ratarskih kultura. Posle mraza i grada te drugih elementarnih nepogoda koji su tokom proleća uzrokovale veliku štetu u voćnjacima i povrtnjacima, situacija na žitnim poljima je ohrabrujuća.
-Ukoliko ne bude ekstremnih vremenskih nepogoda, kao što je grad koji predstavlja stalnu opasnost, imaćemo pune ambare – smatra Čupić napominjući da su pšenica, ječam i zob u dobrom stanju.
Bujne su i parcele kukuruza a sagovornik “EuroBlica” to pripisuje većoj primeni nauke u poljoprivredi, kvalitetnoj zaštiti i prihrani. Čupić kaže da je Savetodavna služba resornog ministarstva pomogla na utvrđivanju kvaliteta zemljišta te preporukama za pojedine parcele.
-To je bio važan segment u našoj proizvodnji jer smo, nakon analiza i popravke kvaliteta zemljišta, obezbedili bolje prinose žita i racionalnije korištenje đubriva – uveren je Mirko Čupić. Međutim, on se žali da su uslovi proizvodnje loši zbog skromnih podsticaja i nedovoljno efikasne protivgradne preventive. Novo Milanović iz Cerovljana je ove godine zasejao 350 dunuma.
– Posle nekoliko sušnih godina, sada sam veliki optimista. Računam na prinos kukuruza od 1.000 kilograma po dunumu, što je garncija da ću imati dovoljno za svoje potrebe – naglašva Milanović.
-Osim dovoljno vlage i sunčanih dana, dobar rod je rezultat kvalitetne kalcifikacije zemljišta, dodavanja krečnjaka i korištenje stajnjaka – objašnjava Milanović uveren da bi u svome doamćinstvu mogao proizvoditi tri puta više žita, ukoliko bi situacija na tržištu bila izvesnija a isplata podsticaja redovnija. Poljoprivrednici kažu da su troškovi proizvodnje kukuruza 1.500 KM po hektaru i da prinos ispod 700 kilograma vodi u gibitak. Takva, nepovoljna računica bila je u prethodnih nekoliko godina, što je dovelo do pada proizvodnje. U resornom ministarstvu RS su, prilikom nedavnog sastanka sa proizvođačima pšenice, konstatovali rast površina i prinosa od deset odsto. Vlada RS je podržala mere i aktivnosti u interesu veće proizvodnje i otkupa. Prema Pravilniku za tekuću godinu podsticaj proizvodnje merkantilne pšenice je 250 KM po hektaru a regres za dizel gorivo 0,60 KM po litru.
Turjački rekord
Na oglednim parcelama u Turjaku, Mirko Čupić je prošle godine imao rekordan prinos kukuruza u BiH od 1.574 kilograma hibridnog kukuruza po dunumu.
Kanal Vrbas – Osorna
U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS predstavljeno je idejno rešenje kanala Vrbas-Osorna na području opština Laktaši i Gradiška dugog 8,6 kilometara. Izgradnjom ovog kanala za navodnjavanje, sa pristupnom sekundarnom mrežom, biće obuhvaćeno 15.000 hektara zemljišta na području pomenute dve opštine. Projekat se finansira sredstvima Svetske banke.
Milan Pilipović Euro Blic