NOVA TOPOLA – Klimatske promene sa blagom zimom i vrelim letom opredelile su Lijevčane da umesto tradicionalnih sorti, sve konkretnije zagovaraju proizvodnju južnog voća.
Mile Popović iz Krajzovaca ima rasadnik od nekoliko hiljada sadnica limuna, narandže, kivija, mandarine, klementine, smokve i drugih vrsta južnog voća. Istovremeno, on je i proizvođač ovog voća za kojeg veruje da ima dobru perspektivu u lijevčanskoj ravnici.
-Nekoliko faktora tome ide u prilog. To su povoljna klima, izostanak ekstremno niskih temperature, jednostavan uzgoj i proizvodnja bez hemije. Za sada kod nas nema štetnika koji bi ugrozili limun ili druge sorte južnog voća – kaže Popović napominjući da je tržište dugoročno zagarantovano. Proivodnjom u plastenicima, smatra nekoliko proizvođača sadnica, gotovo svi rizici su isključeni.
-Plantažni uzgoj južnog voća kroz podsticajne mere, može obezbediti bolji profit. Za sada se toj oblasti ne prilazi ozbiljno nego veoma sumnjičavo i sporadično – kaže Jovo Dragojević iz Bereka koji svake godine na tržište plasira po nekoliko hiljada sadnica ovih voćnih vrsta.
Milutin Misimović, jedan od vodećih stručnjaka u voćarskoj proizvodnji Republike Sepske smatra da je najveća prepreka pojava ekstremno niskih temperatura tokom zime dok je, prema njegovom mišljenju, plastenička proizvodnja skupa.
-Činjenica je da gotovo ispred svake kuće imamo zasade smokve, kivija, čak i banana što je do pre dvadesetak godina bilo nezamislivo. Međutim, nemogućeje pronaći stable ovih voćnih vrsta starijih od desetak godina. One brzo propadaju zbog hladnoće – pojašnjava Misimović ne osporavajući da svi drugi uslovi idu u prilog takozvanim voćkama sa juga koje ovde mogu “izneti” kvalitetne i sočne plodove. Na primer, šipak, maslina, smokva podnose temperature do minus 20 stepeni Celzijusa jer se ove biljke u takvim uslovima mogu regenerisati.
-Nar je svakako na prvom mestu zbog povoljnih ekoloških uslova, nema štetnike niti bolesti a pritom njegova cena na svetskom tržištu je izuzetno visoka – smatraju zagovornici zaokreta u voćarstvu uvereni da će troškovi proizvodnje jabuke i krućke, uključujući hemijske tretmane uskoro premašiti zaradu i neće biti isplativi.
Milioni za uvoz južnog voća
BiH godišnje izdvoji više stotina miliona KM za uvoz južnog voća i pored toga što ima izuzetno dobre uslove za uzgoj pojedinih vrsta u prvom redu nara, maslina i smokava. Na ovo upozoravaju stručnjaci iz oblasti voćarstva navodeći da, bez obzira na pokušaje uzgoja, još nema ozbiljnijih inicijativa da se krene sa organizovanom proizvodnjom. Izuzetak je Hercegovina sa tridesetak tona smokve, limuna i nara godišnje.
Euro Blic Milan Pilipović