GRADIŠKA – Fata Korić (94) uveliko gazi 10. deceniju života, ali je ne napuštaju vedar duh, glumačka i pevačka sklonost.
Ova starica je, u inat mnogim teškoća, od detinjstva nastupala na pozornicama koje su joj, uverava, podarile dugovečnost i zdravlje.
Njenih vršnjaka je sasvim malo, ali zato Fata voli društvo mlađih jer i sa njima uvek ima o čemu razgovarati.
– Mene je sačuvao vedar duh, pozitivno razmišljanje, šaljive priče, smeh i pesma. U mladosti, još u vreme Kraljevine Jugoslavije, odbacila sam predrasude toga doba i učestvovala u glumačkim trupama. Igrala sam mnoge uloge, bez pardona vežbala i nastupala, što je za tadašnje vreme i za devojčice bilo nedopustivo, čak nepristojno – priča Fata prepričavajući svoja davnašnja iskustva u glumačkoj i pevačkoj sekciji gradskih KUD-ova i pozorišnih udruženja.
Fatin otac Mujo Korić pripadao je gospodskom krugu u Gradiški, družeći se sa protom Dušanom Subotićem i Hakif Begom, a često je sa njima bio i profesor muzike Branko Smiljanić.
Kod Branka, čuvenog pedagoga i oca operske pevačice Radmile Smiljanić, Fata je išla na časove muzike i shvatila smisao i lepotu pesme.
– Branko je bio divan gospodin, omiljen među svima, voleli su ga i deca i stariji svet. On je često meni govorio, hajde Fato, otpevaj mi pesmu „Okreni se niz đul baštu…“ Ja sam pevala njemu na uvo sa velikim zadovoljstvom, ushićena zbog njegovog poverenja i pohvala. Branko je slušao i hvalio me uvek, što je meni davalo snažan podstrek – priseća se Fata omiljenog i poznatog pedagoga Branka Smiljanića, čije ime nosi Osnovna muzička škola u Gradiški.
Prvu glumačku ulogu Fata je ima u 16. godini u predstavi „Rasemin sevdah“.
– Ova predstava bila je protkana pesmom, kao da je pisana za mene i ja sam se tu istakla glasom, a vala i stasom, bila sam lepa kao cvet, to su mi drugi govorili. Tada sam zakoračila na binu, podstaknuta prvim apaluzima i više me niko sa pozornice nije mogao maknuti. Igrala sam i u predstavi „Hasanaginica“, nastupala na festivalima narodnih pesama, osvajala nagrade, putovala – pripoveda ova starica, omiljena i poznata među svojim sugrađanima.
Postoje i mnoge anegdote o Fati i njenim nastupima.
– Kada sam pobedila na festivalu „Prvi glas” u KP domu u Staroj Gradiški, svi su me hvalili, kitili cvećem i poklanjali koješta, častili pićem i hranom, zvali na večere i druženja. Čuveni doktor Esad Pračić me pohvalio za pesmu i kazao, Fato ja te lično nagrađujem, od mene imaš deset dana bolovanja pa pevaj koliko ti srce želi – priseća se davnašnjih nastupa i reakcija publike.
Veću pevačku karijeru uskratile su joj obaveze, deca i posao u nekadašnjem gigantu „Trikou”.
– Postala sam udovica u 32. godini, sama sa četvoro dece koje sam izvela na životne puteve. Oni žive u Danskoj, Finskoj i Gradiški, ali me ne zapostavljaju niti zaboravljaju moju žrtvu za njih. Mislim da malo ko ima tako lepu starost kao ja, okruženja brigom i pažnjom – uverava nas Fata u porodični sklad, ljubav i obostrano razumevanje. Zato nas je dočekala i ispratila pesmom. Kaže da joj jedino noge malo klecaju, ali sve ostalo dobro služi.
– Dođu babe kod mene i odmah na vratima započnu priče o bolestima. Ja im kažem, obustavite to, ovde nije bolnička čekaonica nego stan. Hajdemo preći na pesmu i veselje, kod mene nema tužnih i ružnih priča, toga je dosta – iznosi sagovornica “EuroBlica” svoju teoriju o srećnom i dugovečnom životu.
Već na proleće, kada okopni, sprema se da u “Kulturnom centru” nastupi u TV emisiji “Sa Krajišnicima po Krajini”, željna pune dvorane i aplauza pod reflektorima na sceni.
Pevačko društvo
Fata Korić je nastupala i sa poznatim muzičarima i pevačima. Ona ističe harmonikaša Branka Petkovića i pevača Milu Bogunovića sa kojima je snimala za arhiv Radio Sarajeva.
Blic