GRADIŠKA – Kažu da su se neki mangupi takmičili da požele pjesmu koju Ostoja Šmitran Šmicko ne zna odsvirati i zapjevati i nisu uspjeli.
Pokušavali su više puta, pa odustali. Priznali su da je Šmicko nekrunisani kralj gitare i žičanih instrumenata, barem ovoga kraja.
Osim što je vrsni poznavalac svih žanrova muzike, ovaj velemajstor na žičanim instrumentima nadaleko je i poznati majstor za štimanje, popravku, izradu i korekcije svih vrsta tambura. Od begeša, do prima. U maloj radionici od nekoliko kvadrata Šmicko druguje sa tamburama. Mnoge su starije i od njega.
– Ovu kontru radim već 25 dana. U finišu sam. Bila je zaista ‘potrošena’, ali daje vrhunske tonove. Raspitivao sam se i zaključio sam da ju je prije 65 godina napravio čuveni majstor Jovan Torman. Progovorila je sa mnom, jedva čekam da joj udarim završni glanc – kaže Šmicko.
Slavlja nezamisliva bez Šmicka i gitare
Iz svoje Nove Topole svakodnevno ide put Banja Luke, Srpca, Gradiške i drugih gradova. Svira najčešće po banjalučkim restoranima. Privatna slavlja, ručkovi i svečane večere nezamislive su bez njega.
– Lako se prilagodim svakom društvu. Poznajem svu muziku , i francuske šansone i talijanske kancone, meksičku, grčku, rusku, ali i naše sevdalinke i starogradsku muziku. Idol mi je Zvonko Bogdan. Tambura je dala smisao mome životu, zaljubljen sam u nju – priznaje Šmitran.
Specijalista za opravku i održavanje instrumenata
U maloj radionici na čekanju za popravak je i nekoliko tambura, koje su ostale iza pokojnog Zdravka Ćosića Ćosa, najpoznatijeg banjalučkog tamburaša. Šmicko će ih ‘povratiti’ u život.
– Zanimljivo je da su ovi instrumenti dugo ležali. Ćos nije dopuštao da se tambura baci. Zaključio sam da su se instrumenti dodatno sasušili i daju vrhunske tonove. Ja ih repariram sa velikim zadovoljstvom. U svakom trenutku imam suhog drveta od javora,smreke, divlje trešnje i šljive. Potrebni su i vrhunski lakovi i ljepila, a žice dobijam od jednog majstora iz Zagreba. I ne može se potkrasti greška – kaže Šmicko.
U svakodnevnim je kontaktima sa muzičarima i majstorima iz regiona, zvali su ga čak i iz jednog mađarskog sela da im popravi begeš, ali procedure na granici su ga pokolebale.
– Prijaju mi pozivi sa svih strana. A kada te pozovu Slavonci, Vojvođani i Mađari, onda to nije šala – priznaje Šmicko.
Proljeće ne može bez gitare i tamburica
Ide proljeće, kada gitare i razne tamburice imaju više posla. I Šmicko ih pojačanim tempom sređuje u svome majstorskom kutku. Za kraj razgovora priznaje da zna 1.200 pjesama i još više lijepih žena. Ali jedna mu je posebno na srcu.
Kako kaže noću svira, danju žice servisira, a spava tek po nekad. Takav je naš Ostoja Šmitran Šmicko, istinski boem među tamburašima. Majstor nad majstorima.