Tog 28. juna 1914. godine dogodio se atentat koji je zauvek promenio lice Evrope – pripadnik Mlade Bosne, Gavrilo Princip u Sarajevu je ubio nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju. Mesec dana kasnije počeo je najveći vojni sukob koji je istorija do tada videla posle koga svet više nije bio isti.
Atentat na nadvojvodu često se poistovećuje samo sa Gavrilom Principom, čovekom koji je tog sudbonosnog dana pucao.
Ipak, ovaj, tada maloletni mladić, u svom naumu nije bio sam.
U samom atentatu učestvovalo je sedam osoba. Oni su bili raspoređeni po maršruti od polja, gde su se održavali manevri, do Gradske većnice u Sarajevu.
Nakon atentata, Gavrilo Princip i ostali atentatori, kao i brojne osobe koje je Austrougarska policija identifikovala kao saradnike, bili su uhapšeni i osuđeni u momentu kada je oružje već uveliko zveckalo Evropom, a svet hrlio u sukob nezapamćenih razmera.
Petorici zaverenika izrečena je smrtna kazna, dok su trojica (uključujući i Gavrila Principa) s obzirom na to da su po Austrougarskom zakonu bili maloletni, dobili maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora. Sudbina jednog od njih naročito je interesantna.
Od atentatora do ministra
Vasu Čubriloviću u Sarajevu je suđeno zajedno sa braćom Veljkom i Brankom.
Učitelj Veljko Čubrilović osuđen je na smrt. Vasa je mladost spasla smrtne kazne.
On je 1914. imao samo 17 godina i osuđen je na 16 godina najstrožeg zatvora. Kaznu je izdržavao u Sarajevu. Posle Prvog svetskog rata i raspada Austrougarske monarhije, krajem 1918. Čubrilović je oslobođen.
Naknadno je završio gimnaziju, a zatim i Filozofski fakultet i postao profesor istorije. Doktorirao je 1929. godine istoriju na Beogradskom univerzitetu, na temu “Bosanski ustanak od 1875—1878”.
Godine 1939. je primljen za vanrednog profesora na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Učesnik u stvaranju istorije, Čubrilović je završio kao njen hroničar.
Za vreme Drugog svetskog rata, Vaso je ponovo uhapšen. Širio je antinemačku propagandu i odbio da prihvati mesto na Beogradskom univerzitetu za vreme okupacije. Bio je u logoru na Banjici sve do kraja 1943 godine kada je pušten.
Posle rata, Vaso Čubrilović posvetio se političkoj karijeri. Bio je minister poljoprivrede, kasnije i šumarstva i redovan član SANU.
Bio je dobitnik Oktobarske i Sedmojulske nagrade, kao i nosilac ordena jugoslovenske zvezde sa lentom.
Doživeo je duboku starost – umro je u Beogradu 1990. godine kao poslednji živi učesnik sarajevskog atentata.