Vojislav Laloš (66) iz Gornje Jurkovice rekonstruisao je nekoliko starih traktora kojima sada putuje po zborovima u Potkozarju i prevozi komšije.
Na ilindanskoj svetkovini u Rogoljima, gde je svojim sveže ofarbanim ljubimcem dovezao Dragoljuba Laloša, Iliju i Milovana Borkovića, ispričao nam je da njegovi putnici moraju ispuniti posebne uslove.
– Sa mnom, na traktoru marke deutz, proizvedenom u Kelnu pre 60 godina, putuju komšije koje bole noge i kojima se ne žuri – objašnjava Laloš svoju zavičajnu misiju.
Kaže da je na tu priliku dugo čekao.
– Živeo sam u Nemačkoj od 1971. godine. Tamo sam zaradio penziju, prošao mnogo gradova i država vozeći skupocene automobile, najviše mercedese ali do sada nisam prošao naša sela i krajeve u Potkozarju – priča naš sagovornik.
Otkriva da on i traktor zajedno imaju 126 godina ali su u formi i kondiciji kao da imaju jedan vek manje u nogama i točkovima.
– Tek sada smo nas dvojica došli na svoje. Ja sam u mladosti vodio volove za jaram i orao njive, vozio seno i druge terete. Ovaj traktor je takođe pregazio mnogo blata, njiva, uzorao hiljade dunuma, prevezao vagone drveta, kamena, svega… – raspričao se naš sagovornik kojem ni letnja vrelina ne smeta da mnogim znatiželjnicima objasni i pokaže svaki deo svoga traktora.
Kupio ga je, veli, pre nekoliko godina u očajnom stanju, zapuštenog i zaboravljenog.
– Čamio je u nekom seniku, zatrpan starim alatkama. U njegovom sedalu kokoške su nosile jaja i legle piliće. Onda sam mu vratio novi život, sve zamenio, obnovio, popravio… Sada je kao nov. Gume sam dopremio iz Nemačke, vidite kako su čiste i uredne, u blato nisu zagarzile – hvali Vojislav svoj stari traktor, prisećajući se vremena od pre pola veka.
– Ko je tada imao traktor, kao da je imao avion boing. Svi su ga poštovali, divili mu se – pričaju Ilija i Milovan Borković podupirući Laloševu priču o davnim vremenima i prvim radnim mašinama u Potkozarju.
Ispunjene želje iz detinjstva
U mladosti sam svuda išao peške, priča Laloš, iza svake prašnjave krivine osluškivao zapregu ili traktor, da bih se povezao, ali su to bila uglavnom jalova iščekivanja. Maštao sam da i ja jednog dana imam svoj traktor pa da idem gde mi je volja. Sada se toga prisećam putujući po zborovima radnom mašinom, koja u mom slučaju ima novu namenu i svrhu.
BLIC