GRADIŠKA – Nekoliko dunuma plodnih oranica, pored bistre rečice, šume i seoskog puta ovaj domaćin, inače bivši fudbaler, ljubitelj sporta i starina a po zanimanju vodoinstalater, pretvorio je u svojevrstan seoski muzej.
– Gotovo sve što ovde vidite sam svojeručno dovezao, izgradio, postavio. Najviše kuća i kućeraka, šupa, kolara, nadstrešnica je iz dubičkih sela ispod Prosare koja su davno opustela. To su Sjeverovci, Pucari, Rakovac, Sreflije, potom iz Miloševog Brda, Sovjaka, Turjaka, Grbavaca u gradiškoj opštini – priča Simo Bjelovuk pokazujući naselje koje se stalno povećava.
Kaže da ovde i dalje radi i gradi sa velikom ljubavlju. Malo ko je verovao da će u tome uspeti ali on je bio uporan.
– Govorili su da kvarim njivu, svoju dedovinu a sada me hvale. Dokazao sam da se možemo uspešno baviti seoskim turizmom ali su nam potrebni pomoć i ohrabrenje – priča Bjelovuk znatiželjnim posetiocima časteći ih hlebom od kukuruza samlevenog u vodenici koju je osposobio i rakijom šljivovicom.
U obližnjoj rečici Jablanici koja, bistra i čista protiče njegovim imanjem, Simo hrani i čuva pastrmku potočaru. Nekada je, u detinjstvu, veli, ovu ribu lovio pletenim trnkama. I to je deo njegovih sećanja i uspomena koje sada verno oživljava.
– Nisam uložio mnogo novca jer ga i nemam nego samo veliki trud i rad. Najviše materijala dobio sam u kompenzaciji, zamenio za ogrevno drvo, žito, voće, rakiju a mnogima sam pravio kupatila, uvodio vodu. Umesto novca, platili su starim crepom, odbačenim plugovima, drvenim kolima, sankama i drugim koještarijama. Meni je to ovde potrebno a njima ništa naročito ne znači – objašnjava naš sagovornik svoje poslovne poteze.
Uporedo sa starinama, ljubav deli i na životinje, posebno konje i magarce.
– Magarca sam za pet litara rakije i tri dana rada dobio od Željka Blagojevića iz Grbavaca – kaže Bjelovuk.
Simini gosti
U takozvanim riglovanim kućama kod Sime konače lovci, šumski radnici, planinari, avanturisti… Posetilo ga je i nekoliko grupa iz Slovenije na proputovanju za Kozaru.
BLIC