Nedovoljna primena nauke, tradicionalni način proizvodnje, odsustvo moderne tehnologije, pogrešan izbor voćnih vrsta uzrokuju višemilionske štete u voćarskoj proizvodnji RS.
To su istakli vodeći stručnjaci, posebno RS i Srbije na Savetovanju više od 300 voćara u Gradiški, navodeći primer 400 hektara zasada lešnika koji su propali. Mnogo veće površine kruške u Potkozarju su iskrčene, a osušeno je i hiljade stabala breskve.
– Proizvođači smatraju da samo trebaju posaditi voćku, čekati da rodi i da zarade velike pare. Iz istih razloga nestalo je šljive i još nekih voćnih vrsta – smatra Mićić, ocenjujući katastrofalnim podizanje voćnjaka bez projekata i elaborate.
On uverava da nema proizvodnje bez navodnjavanja, veštačkog oprašivanja, kontrole cvetova, prihrane, uništavanja korova i trave u zasadima.
– Zbog neznanja i nerada nema ništa od velikih priča o aroniji, borovnici, paulovniji, orahu, šljivama. Stalno izmišljamo nešto novo a ne shvatamo da bez znanja nema posla ni novca – uveren je Mićić.
Dodaje da šljivu, po kojoj je ovo podneblje bilo prepoznatljivo, sada uzgajaju Bugari, Poljaci, Čilenci i prodaju u BiH.
– Mi smo svoje šljive omlatili motkama umesto moderne tehnologije branja, a veverice su nam pojele lešnike – zaključuje Mićić.
Ministar poljoprivrede RS Stevo Mirjanić rekao je da ova proizvodnja, vredna 190.000.000 KM godišnje, zauzima značajno mesto u poljoprivrednoj delatnosti, ali da je neophodna veća i adekvatnija primena nauke.
-Vlada RS je mnogo uložila u voćarstvo, u kapitalne inevesticije, podizanje novih zasada, sufinansiranje nabavke poljoprivredne mehanizacije, izgradnju hladanjača, protivgradnih te sistema za navodnjavanje – naveo je Mirjanić.
Upozorio je na neophodnost veće primene nauke jer će to, smatra, doprineti većoj i kvalitetnijoj berbi.
– Moramo dostići osam vagona voća umesto sadašnja tri do četiri po hektaru. U tom slučaju pomoć države neće biti presudna. Skromnoj proizvodnji subvencije ne znače ništa – naglasio je Mirjanić.
Đorđe Milošević iz Tutnjevca kod Ugljevika proizvodi šljivu na pet hektara. Prošle godine ubrao je 130 tona ovog voća.
–Upravo su savetovanja prilika za učenje, razmenu iskustava. Bez toga nema napretka – istakao je Milošević. Međutim, predsednik Udruženja voćara RS Dragoja Dojčinović smatra da je na pojedinim područjima potrebna promena voćnih vrsta.
– Sve više se zalažemo za primenu struke kako bismo uskladili kvalitet zemljišta, geografski položaj te klimatske uslove sa voćnim sortama – rekao je Dojčinović. On navodi i da se u poslednjih 10 godina rade različite analize koje su bitno uticale na kvalitet i količinu voća.
– Imali smo velike gubitke zbog grešaka u podizanju zasada kruške, jabuke i šljive. To ne smemo ponoviti i zato nastojimo savetovanjima, posetama naprednim regionima u Evropi i svetu, te na druge načine odabrati najbolja rešenja – odlučni su u Udruženju voćara RS.
Dobra iskustva iz Srbije
Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, iznoseći iskustva iz svoje zemlje, kaže da je voćarstvo svetla tehnološka tačka poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Ova proizvodnja je sa 600.000 tona 2012. godine povećana na 1.450.000 tona.
– U Srbiji je bilo presudno znanje koje je stečeno u EU. Mnogo su doprinela i domaća savetovanja, ali i podsticaji Vlade Srbije.
Tehnologiju i sorte prilagodili smo nastalim klimatskim promenama, definisali probleme i počeli da ih efikasno rešavamo – rekao je Keserović u Gradiški.
Milan Pilipović Blic