GRADIŠKA – Boris Pašalić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske smatra da je budućnost poljoprivrede u modernoj proizvodnji uz primjenu najnovijih naučno-tehnoloških dostignuća.
Lijevče polje se prema ministrovim riječima, već dokazalo kao odličan agroekološki sistem za proizvodnju na evropskom nivou.
Primjer za ove optimističke tvrdnje Pašalić je pronašao u Kukuljima, na imanju porodice Lakić. Nikola Lakić je po završetku studija poljoprivrede u Banja Luci radio za kompaniju ‘Syngenta’, a onda se okrenuo porodičnom biznisu.
-Na ovom imanju se postižu vrhunski rezultati u proizvodnji povrća. Ovo je povrtlarski kraj, sa dugom tradicijom u proizvodnji, Nikola na imanju primijenjuje najnovija naučno-tehnološka dostignuća, a subvencijama i podsticajima ga podržava Ministarstvo poljoprivrede. Ovaj funkcionalni skladišni objekat pomogli smo sa 30 procenata. I ove godine smo odvojili 14 miliona maraka za kapitalne investicije u poljoprivredi, jer se pokazalo da je to dugoročno najisplativije ulaganje – rekao je ministar Pašalić.
Ministrov domaćin Nikola Lakić rekao je da povrće uzgajaju na površiji od 12 hektara i da imaju godišnju produkciju od 500 tona. Crveni luk je dominantna kultura, a veliki su proizvođači i kupusa, zelene salate, lubenice,krastavca, krompira i dinje po potrebi. Nikola je primijenio nekoliko novih metoda i značajno podigao nivo proizvodnje.
-Uveo sam novu tehnologiju u sistemu proizvodnje ranog kupusa i zelene salate. Osim navodnjavanja kap po kap, uveo sam crnu malč foliju i pokrivanje agrilom i na taj način dobio 20 dana raniju proizvodnju i prinos veći 20 odsto. S obzirom da gajim ekstra kvalitetne hibride i sorte i kvalitet je vrhunski – rekao je Lakić.
Ovaj agronom, proizvožač na vlastitom imanju, obnovio je i mehanizaciju, a u drugoj polovini godine očekuje i novi jači traktor. Sve je, kako priznaje, lakše uz podršku resornog ministarstva i potrošača.
-Da nismo imali podršku Ministarstva poljoprivrede sve ovo ne bismo izgradili za tri već za pet-šest godina. Opredijelili smo se za osam povrtlasrkih kultura, jer smo tako zanimljivi velikim tržnim centrima. Poštujemo njihovo povjerenje, brinemo o visokom kvalitetu, jer nam je zdravlje potrošača na prvom mjestu – rekao je Nikola Lakić.
Prvi Lakićev komšija, a ujedno i rođak je profesor doktor Vojislav Trkulja, direktor Poljoprivrednog instituta iz Banja Luke. I Trkulja biranim riječima govori o mlađem kolegi Nikoli Lakiću.
-Nikola se kao mlad stručnjak opredijelio na vlastitu proizvodnju. Ovdje povrtlarstvo ima dugu tradiciju, ljudi su vrijedni, agroekološki uslovi za uzgoj povrća su izvanredni. Zemljište je plodno, a voda je na dubini od šest do deset metara. Nikola je donio novo znanje i pomjerio granice u uzgoju ranog i kasnog povrća. Važno je i da zaštitu radi vrhunski, poštujući prije svega zdravstvenu bezbjednost. Uz podsticaje koje dobija od resornog ministarstva izuzetno je konkurentan, a proizvodnja mu je profitabilna – rekao je profesor Trkulja.
Nikolin otac Drago kaže da je kompletno imanje stečeno sa mnogo truda i da je danas mnogo lakše raditi. Četrdeset godina je danju radio u njivi, a noću ‘tamićem’ snabdijevao banjalučke, zagrebačke, riječke i druge pijace povrćem.
-Namirio sam sedamdeset godina i rekao sam Nikoli, preuzimaj posao. I preuzeo je. Mnogo smo radili, a imali smo i sreću da smo uvijek imali podršku vrhunskih stručnjaka. Moj pokojni brat je bio agronom, profesor Vojo nam je ujedno i rod i prvi komšija, eto i moj Nikola je završio poljoprivredni fakultet. Na selu se može dobro i zdravo živjeti. Volio bih da i moj unuk izuči škole i nastavi da vodi ovo domaćinstvo, rekao je Drago Lakić, jedan od najnaprednijih domaćina ne samo u Kukuljama, već i daleko šire.