GRADIŠKA – MLADI pčelar Goran Gagić (26) iz potkozarskog sela Kijevci, u opštini Gradiška, uzimio je stotinu pčelinjih društava i već planira da od juna dostigne brojku od 180 proizvodnih zajednica. To ga svrstava u red najuspešnijih i najmlađih pčelara u severnom delu Republike Srpske.
Rokovnik mu je zbijen terminima i obavezama. Planirao je putovanja, seminare, razne sajmove, ali i rad u svojoj radionici.
- Pčelarstvo je održivo i unosno ako mu se priđe profesionalno i ozbiljno. Zato ću dobar deo vremena na zimu provesti u radionici. Treba pripremiti košnice i ostalo za proširenje proizvodnje – kaže Gagić.
TOKOM godine menja više lokacija. Matična baza za pčelinja društva mu je u okviru domaćinstva u selu Kijevci. Tu se zadržava do prvog vrcanja, do polovine maja.
- Potom se selim pored reke Save u Vrbašku, pa na Kozaru, i opet se spuštam ka vodi, jer na kraju vegetacije nailazi močvarno bilje. U toku godine vrcam med od bagrema, kestena, livadskog i močvarnog bilja i medljiku, ako je ima – objašnjava Gagić.
Istovremeno se bavi i voćarstvom, i to na zanimljiv način, bez upotrebe hemije. Paleta njegovih proizvoda je veoma široka i nailazi na ogromnu potražnju kupaca.
- Zasadio sam dunum kupine od kojih pravim vino i razna slatka. Tokom jeseni sakupim oko tonu i po divljih jabuka i pravim prvoklasno sirće. Imam i svoju destileriju. Na tržište plasiram više vrsta rakije, a veoma su tražene kupinovača, medovača i čista šljivovica.
DOMAĆE tržište, kako kaže, vapi za zdravim proizvodima, uzgojenim bez upotrebe pesticida, ili samo sa prirodnim preparatima. Na drugoj strani veliki trgovački lanci su više orijentisani ka robi sa strane. Baš tu vidi izazov.
Pčelar Goran Gagić sa sinom Damjanom – Foto Privatna arhiva
- Delujem u okviru nekoliko udruženja, i pčelara i proizvođača zdrave organske hrane. Velike šanse su pred nama. Mladi ljudi olako odlaze u inostranstvo. Malo je pravih proizvođača, i tu vidim ogromnu šansu. Preko udruženja tražimo od odgovornih ljudi da nam pruže podršku i zaštite nas, jer ima nelojalne konkurencije. Izvolite uradite prave analize, pa ko zadovoljava stroge kriterijume, neka i ostane na tržištu – kategoričan je Gagić.
Ovaj mladi domaćin ističe da je pčelarstvom i organskom poljoprivredom na svom imanju obezbedio egzistenciju porodice i da ne pomišlja na odlazak u inostranstvo. Smatra da je u prednosti jer živi i proizvodi u prelepom Potkozarju, koje se odlikuje izuzetno zdravim vazduhom, zemljištem, biljem i vodom. Rodni Kijevci su, kako kaže, za njega “lepši od pola Nemačke”.
NASLEDNIK
Gagić se ubraja u moderne pčelare. Tokom godine prokrstari sve balkanske države, ide od sajma do sajma, učestvuje na seminarima i edukacijama, dočekuje i turiste, u pravom smislu reči je promoter domaće proizvodnje. Sa ponosom ističe da već u četvorogodišnjem sinu Damjanu vidi svog naslednika. Zanimljivo je da se mališan ne boji uboda pčela i dosta vremena provodi sa ocem u pčelinjaku.
- Damjan se igra sa praznim košnicama i ramovima, slaže ih po dvorištu. Siguran sam da će za koju godinu poći mojim stopama – kaže Goran.
Boško Grgić / Večernje novosti