GRADIŠKA – Osamnaestogodišnji Miloš Galić, učenik četvrtog razreda Gimnazije u Gradišci i uposlenik kafića u centru grada, odlučan je da svoje vrijeme u potpunosti iskoristi.
Svaki svoj dan ovaj uzorni mladić, odličan učenik i vrijedan radnik kojeg hvale profesori, poslodavci i gosti, u potpunosti je isplanirao. Ustaje prije šest, a na počinak ide pred ponoć.
Na nastavi je od sedam do 13, a na poslu od 14.30 do 23 sata, izuzev vikenda kada njegov radni dan završava u ponoć. On je učenik sa radničkom knjižicom i radnik sa đačkom knjižicom.
“To je moj izbor, moja želja. Hoću da radim, da naučim konobarske poslove, ali i da zaradim, da olakšam roditeljima”, kazao nam je Miloš.
“Nije mi teško, ne, ni slučajno. Ja volim i školu, ali i posao. Ne kasnim na časove niti u smjenu. Na časovima sam redovan, kao i u kafiću, tu nema odstupanja”, priča nam ovaj stasiti mladić, vrijedan i ambiciozan.
“Kad učite, kad pripremate školske lekcije i pišete domaće zadatke”, pitamo Miloša dok uslužuje goste koji učestalo pristižu.
Među njima su i Miloševi školski drugovi, koji zauzimaju mjesta pored šanka i poručuju piće, pale cigarete, komentarišu kojekakve događaje i glasno se cerekaju.
Uči u školi, kod kuće i na poslu
“Učim u školi, kod kuće, u svakoj prilici, na poslu… U kafiću često imam đačku torbu pa kad mi se ukaže prilika, kad su gosti podmireni ili nema nikoga – prihvatim se knjige. Ne gubim vrijeme. Moj prosjek u gimnaziji je 4,75. Odličan sam učenik”, odgovara Miloš Galić.
Prije rada u kafiću, u drugom razredu, bio je dostavljač brze hrane u gradu.
“Imao sam mnogo posla. Radio sam do 22 časa. Gdje god može da se zaradi, to treba iskoristiti. Tako razmišljam. Naravno, to nije loše uticalo na učenje. Kod mene je nastava na prvom mjestu pa domaći zadatak i posao. Imam vremena i za odmor. Važno je biti odlučan, uporan i znati svoj cilj”, objašnjava ovaj maturant Gimnazije i ugostiteljski radnik.
Nakon punoljetstva dobio je ugovor o radu, što je za njega priznanje, potvrda da se dokazao na radnom mjestu.
Ljetos je Miloš bio na jednomjesečnom kursu za koktel majstora u Barseloni. Tamo je upoznao vršnjake i kolege iz više zemalja. Vratio se nedavno, sa novim iskustvom.
“U Barseloni sam shvatio šta i koliko ne znam. Zato sam odlučio da učim i naučim. Svakodnevno smo po nekoliko časova imali teoretsku nastavu. Na praksu smo išli u velike i poznate barove. To je važno iskustvo koje je kod mene pojačalo želju da se što više usavršim u ugostiteljstvu, da u svojoj zemlji, svome gradu, primijenim znanje i iskustvo iz Evrope i svijeta”.
Miloš kaže da je najviše naučio o rakiji, rumu, džinu i drugim alkoholnim pićima, njihovim svojstvima, komplementarnim ukusima te načinu spravljanja koktela. Želi da usavršavanje u ovoj oblasti nastavi i u drugim, velikim gradovima, zavisno od finansijske mogućnosti.
Sam platio usavršavanje u Barseloni
“Koliko je koštao kurs u Barseloni i ko je te troškove podmirio”, pitamo našeg sagovornika.
“Košta mnogo za naše prilike. Ja sam sve finansirao. Jednogodišnju zaradu potrošio sam za ovo usavršavanje”.
Postavili smo potom Milošu još jedno važno pitanje, a to je da li po završetku gimnazije planira nastaviti školovanje i otići na studije.
“Moja želja, moj plan je da usavršim znanje u ugostiteljstvu. Planiram otići na kurseve i obuku u inostranstvo, da bih što više naučio. Zasad mi je to plan, ali nisam se odrekao studija. Ukoliko pronađem struku blisku svojim interesovanjima, svakako da ću to iskoristiti”, kaže Galić, mladi i ambiciozni Gradiščanin, koji je uveliko pronašao svoj životni put i njime odlučno krenuo.
Podrška porodice
Njegovi roditelji Jovana i Aleksandar, mlađi brat Luka i ostala rodbina u svemu ga podržavaju.
Oni bi voljeli, kaže, da ne ide daleko od kuće i da ovdje, u svome gradu, svojoj zemlji, pronađe zadovoljstvo u poslu i svojim interesovanjima, “da budemo bliže”.
“Zasad smo tu, ima vremena i mogućnosti za sve. Od života želim uzeti najljepše jer znam šta hoću, ali i šta neću”, poručio je Miloš Galić, s kojim smo razgovarali na dva mjesta u istom danu, u kafiću u centru Gradiške i ispred njegove škole.