Gradiška – U potkozarskim rasadnicima i i voćnjacima godinama rade kalemari iz južne Srbije. Bez njih je ovaj važan posao u martu i sredinom leta nezamisliv. Grupe iz bratske države ovde takođe orezuju sadnice i beru voće.
Veština kalemara iz Velike Drenove i drugih mesta kruševačkog kraja, ovde je na visokoj ceni. Ivan Marjanović sa suprugom Svetlanom već trinaest godina kalemi jabuku, krušku, šljivu i drugo voće u Gradiški, Jablanici, Brestovčini, Bereku, Podgradcima i drugim mestima u Potkozarju.
– Ovde smo upoznali mnogo vrednih domaćina koji su sa svojim porodicama veoma posvećeni voćarstvu. Oni neguju lepu tradiciju isto kao i mi u svojim selima. Ljubav prema voću nas je zbližila pa smo tako posao pretvorili u prijateljstvo – priča Ivan Marjanović koji sa suprugom Svetlanom dnevno u rasadniku Jove Dragojevića u Bereku ukalemi tri hiljade sadnica. Kažu da su tu veštinu naučili od predaka a prenose je na svoju decu. Zahvaljujući vrednim rukama i spretnom baratanju kalemarskim nožićem, Marjanovići kao i mnoge njihove komšije iz Kruševca ovde solidno zarađuju.
– Zadovoljni smo. Mnogo radimo ali se isplati. Ovo nam je kao odlazak u inostranstvo, kod prijatelja koji se raduju tim susretima. Oni takođe dolaze kod nas u Srbiju u posetu.
Sada smo kod Jove Dragojevića u čijoj kući živimo sa njegovom porodicom, hranimo setu sve dok ne završimo posao.
Taj odnos je mnogo više od poslovnog jer smo se upoznali, sprijateljili, odlično se razumemo i uvažavamo – priča Svetlana Marjanović.
Kalemari iz južne Srbije, neprevaziđeni u ovom poslu, iskustva rado prenose i na domaćine. Tako su Ivan i Svetlana obučili Zvezdanu i Duška Zeca iz Rovina kod Nove Topole koji su im se pridružili u ovom poslu.
– Supruga i ja dugo radimo različite poslove u Jovinom rasadniku. Videvši kako kalemari iz Srbije rade, pokušali smo i nas dvoje da to naučimo. Nismo imali nikakvo iskustvo jer smo poreklom iz Jajca gde nema voća kao ovde. Ivan i Svetlana su nas naučili kako se zarezuje, spaja, omotavaju trakom spojevi podloge i plemke pa sada radimo zajedno sa njima. Ne možemo dnevno ukalemiti tri hiljade sadnica, kao Ivan i Svetlana ali smo zadovoljni sa upola manjom količinom – pričaju Duško i Zvezdana.
U opuštenoj atmosferi, okruženi gomilama kalema, uz bračne parove kalemare rade i Jovo Dragojević i njegova supruga Rada.
– Ja parafinišem kaleme a Jovo organizuje posao, pribavlja materijal i kontroliše situaciju. Ostali ukućani takođe imaju svoje zadatke i obaveze.
Sve je po planu a dok radimo, razgovaramo o svemu i svačemu, šalimo se, smejemo. Tako smo u veselju i zadovoljstvu i dočekali proleće – podseća Rada Dragojević. U porodičnom rasadniku godišnje ukaleme više od 100 000 sadnica. Ukupno su, računa Jovo, u poslednjoj deceniji ukalemili više od milion voćki zasađenih u celoj BiH.
– Bez naših prijatelja iz Srbije, teško bismo mogli raditi u ovako velikom obimu. Sada možemo reći da nas čvrsto povezuju posao, ljubav i voćarska tradicija – kaže Jovo Dragojević, najveći proizvođač sadnica u Potkozarju.
Milan Pilipović EuroBlic