Dr Miroslav Kojadinović, član komisije za energetsku efikasnost pri nemačkom Bundestagu posle 100 dana nemačke vlade upozorava na ozbiljan pad poverenja u crveno-crnu koalaiciju kancelara Merca
Pišem ovo kao neko ko već godinama prati političke i ekonomske tokove u Nemačkoj, i kao član komisije za energetsku efikasnost, osećam obavezu da ukažem na zabrinjavajuće trendove koji se sve jasnije ocrtavaju.
Oko 100 dana nakon stupanja na dužnost, kancelar Merz i njegova crveno-crna koalicija suočavaju se sa ozbiljnim padom poverenja. Oko dve trećine građana izražava nezadovoljstvo, a Merzovi rejtingi su lošiji nego njegovog prethodnika.
To nije samo statistika – to je poruka naroda. Građani su umorni od praznih obećanja. Oni žele konkretne promene, žele da se odluke donose ovde i sada – ne sutra, ne „kada se steknu uslovi“.
A poboljšanja? Jedva da se osećaju. Industrijska proizvodnja je na najnižem nivou od pandemije, privreda stagnira već treću godinu, a troškovi u socijalnim sistemima rastu iz dana u dan. Na početku mandata, kancelar Merz je obećao snažnu, sposobnu i odlučnu vladu.
Danas, međutim, vidimo da se fokus preusmerio ka spoljnoj politici, dok unutrašnji problemi ostaju po strani. Koalicija sve više pokazuje reflekse prethodne „semafor“ vlade – odbija da se suoči sa stvarnošću i ostaje zarobljena u nostalgiji za boljim ekonomskim vremenima. Uprkos rastućim budžetskim deficitima, vlada se tvrdoglavo drži omiljenih projekata – „penzije za majke“, prevremenog penzionisanja – i koristi finansijske trikove kako bi stvorila privid fiskalne stabilnosti. Prilikom formiranja posebnih fondova za odbranu i infrastrukturu, kancelar Merz i ministar Klingbeil su „ulepšali“ brojke. Umesto dogovorenog vojnog budžeta od 2% BDP-a, sve što prelazi 1% se finansira putem kredita. To nije održiva politika.
Nedostaje odlučnost, snaga i politička hrabrost za doslednu štednju. Dominira strah od gubitka glasova i moći. A moć se, nažalost, sve češće definiše kao sposobnost da se novac raspodeljuje. Manje preraspodele znači manje moći – pa su prioriteti i smanjenje troškova nepopularni.
Oslanjanje na neizvesni privredni rast pokazuje nedostatak ozbiljnosti. Ministar Klingbeil u budžetu računa na prihode od rasta, iako je privreda u drugom kvartalu 2025. opala. Uz sporazum o carinama, dodatno je pod pritiskom. Iako je jasno da će carine štetiti, budžetski planovi se ne menjaju. Rast se sada očekuje od usvojenog investicionog podsticaja. Ali kao što je ekonomista Lars Feld tačno primetio – ova amortizacija funkcioniše samo ako preduzeća ostvaruju profit.
Bez promene u obračunu gubitaka, mnogima neće pomoći. Efikasnije bi bilo trenutno smanjenje poreskih stopa. Ono što se zaista dogodilo jeste povećanje zaduženosti. A prema mišljenju stručnjaka, željeni efekti će izostati bez istovremenih strukturnih reformi – koje su, nažalost, „parkirane“ u komisijama. Vlast izbegava da jasno kaže šta danas više nije moguće. Ne traži od građana neophodne žrtve. Time se ponaša nefer prema budućim generacijama, kojima ostavlja teret dugova. Kao član komisije, kao građanin, kao neko ko veruje u odgovornu politiku – napominjem: vreme je da se prestane sa izgovorima. Građani žele promene. I zaslužuju ih.
Izvor: Kamatica