Nedavno postignuti koalicioni sporazum, koji pregovarači nazivaju snažnim signalom za Nemačku, izazvao je različite reakcije.
Iako dokument nosi naslov „Odgovornost za Nemačku“ i sadrži zvučne reči, mnogi smatraju da ostavlja previše prostora za različita
tumačenja. Planovi su uglavnom grubo ucrtani, a izborna obećanja su u velikoj meri prekršena, kaže za Biznis Kurir Miroslav Kojadinović, član ekspertske komisije za energetsku efikasnost BDSF.
Ove sedmice trebalo bi da se potvrdi koalicioni sporazum i na partijskom nivou CDU/CSU kao i SPD i da se formira vlada sa novim ministarima. Jedan od najzvučnijih ciljeva nove nemačke vlade je slanje nemačkog astronauta na Mesec u okviru međunarodne misije, što je planirano 56 godina nakon prvog sletanja prvog čoveka na Mesec. Ovaj projekat, međutim, ukazuje na nedostatak jasne vizije i razrađenog plana za budućnost Nemačke.
Glavni ekonomski cilj je povećanje potencijalnog rasta s trenutnih 0,5 odsto na „znatno iznad jednog procenta”, ekonomski stručnjaci, poput Schnitzera i Schmidta iz RWI-a, smatraju izuzetno ambicioznim i skeptični su prema njegovoj ostvarivosti:
– Ignorisanje problema starenja društva o kojem, sam već mnogo puta govorio, dodatno komplikuje situaciju. Oko pola miliona radno sposobnih ljudi godišnje će napustiti tržište rada, što će dovesti do smanjenja radne snage i trenda rasta – tvrdi naš sagovornik.
Nedostatak mera za povećanje produktivnosti, poput povećanja godišnjeg radnog vremena i granice za penziju, dodatno pogoršava situaciju. Ciljana skupa aktivna penzija neće imati značajan učinak, a imigracija sama ne može da reši demografski problem. Propuštena je, smatra on, poslednja prilika za reformu zemlje pre nego što starenje društva neposredno započne.
– Geopolitički pritisci dodatno otežavaju situaciju. Kineski proizvođači istiskuju nemačke kompanije sa tržišta zbog nedostatka konkurentnosti, a globalni talas je na izmaku. Analitičari upozoravaju na kraj otvorene trgovine utemeljene na pravilima, dok investitori
sumnjaju u oporavak. Koalicioni sporazum sadrži važne, ali polovične impulse za strukturne reforme u područjima tržišta rada, smanjenja birokratije i poreza.
Ekonomist Stelter strahuje od nastavka propadanja nemačke privrede. Sve mere podležu finansijskim ograničenjima. Uprkos milijardama evra kreditno finansiranih fiskalnih paketa, najavljene mere štednje nisu dovoljne za finansiranje svih planova. Nedostaje 110 milijardi evra, a ništa nije sigurno.
Principijelni Fast-Kancelar
Tokom predizborne kampanje, Unija se zalagala za fiskalnu solidnost, upozoravajući na ublažavanje kočnica zaduživanja i prepuštanje novih dugova budućim generacijama. Najavljene su ekonomske promene, socijalne i poreske reforme. Dodatni troškovi trebalo bi da se finansiraju uštedama.
Deset dana nakon izbora, Fast-koalicija pod vođstvom Unije donosi paket višemilonskih dugova. S promenom od 180 stepeni, Merz je sa dvotrećinskom većinom starog Bundestaga izmenio Ustav i ublažio kočnicu zaduživanja. Ako odbrana spada u osnovne zadatke države
i finansira se iz poreskih prihoda, sada će se svi odbrambeni izdaci iznad jedan odsto BDP-a finansirati kreditima. Po mom misljenju nedostaje strategija za povećanje odbrambenih kapaciteta. Za savezne države kočnica zaduživanja će se ublažiti, dok za infrastrukturu postoji kreditno finansirani Posebni Fond od 500 milijardi evra. Koliko će novac biti efikasan i ciljan, meni lično ostaje nepoznato. Posebni fond je ustupak SPD-u. Time je Merc izgubio veliku polugu u saveznoj vladi.
Kao razlog za promenu navode se promenjeni geopolitički uslovi, finansijski deficit za odbranu i loša infrastruktura. Argumenti koji su odavno poznati. Za razliku od Merca, Tramp radi ono što najavljuje.
– Kamate i inflacija će rasti. Javni projekti će istisnuti privatne, ali javno finansirani beton može biti izgubljen novac ako su ekonomski kapaciteti ograničeni. Država često greši u tome da s novcem radi pravu stvar. Možda preti propadanje novca. Bolni rezovi poput novog Soli ili povećanja PDV-a tek mogu da uslede. Isto tako postoje i različita pravna mišljenja o ustavnosti ovih odluka.
Izvor: kurir.rs