Kompanije poput Miele, Bosch, Bayer i drugih ukidaju hiljade radnih mesta. Tokom 2024. godine nestalo je 146.000 radnih mesta u industriji, dok je privremeno zapošljavanje izgubilo 51.000 poslova. Nasuprot tome, u zdravstvu je otvoreno 137.000 novih radnih mesta, a u javnom sektoru još 45.000.
Ovo je deo strukturne promene – prelazak sa industrije ka državnim i državno povezanim uslugama. Nemačka industrijska proizvodnja je od 2018. godine u strukturnom padu. Kompanije gube međunarodne tržišne udele i smanjuju broj zaposlenih. U avgustu 2025. broj nezaposlenih je prvi put posle 15 godina premašio 3 miliona.
Ključni problem: podeljeno tržište rada
To što se broj izgubljenih i novostvorenih radnih mesta otprilike izjednačava, nije dovoljno da se očuva dosadašnji nivo blagostanja. Gubitak industrijskih poslova stvara rupu u blagostanju, koju novostvorena radna mesta ne mogu da nadoknade.
Razlike u zaradama i produktivnosti
Industrijski radnici su 2024. zarađivali u proseku 43 evra bruto po satu.
U zdravstvu i javnom sektoru ta cifra je bila 33 evra.
Prema zvaničnim podacima, produktivnost u industriji je oko 1,5 puta veća nego u državnim/uslužnim sektorima.
Dodata vrednost u rastućim sektorima se često ne ostvaruje na tržištu, već se finansira kroz poreze i doprinose. Širenje tih sektora znači veće poresko opterećenje, što smanjuje motivaciju za rad i ulaganja.
Socijalni sistemi su pod pritiskom zbog smanjenih poreskih prihoda i rastućeg državnog duga.
Nemačka nema kapitalno pokrivenu penziju, što je čini siromašnijom. Zemlja stari, a sve manji broj radno sposobnih mora da izdržava sve veći broj penzionera.
Gubitak blagostanja se po mom misljenju nastavlja evo i kako!
Gubitak se vidi u BDP-u, koji je realno 6,5% ispod dugoročnog trenda rasta. To znači gubitak od preko 270 milijardi evra godišnje, odnosno 3.200 evra po stanovniku.
Posledice
Niži realni prihodi
Veći rizik od siromaštva
Rastuće razlike između ekonomskih jakih i slabih regiona
Rešenje: Temeljna promena politike
- Privreda mora postati centar političkog delovanja
- Povratak principima socijalne tržišne ekonomije, budžetska politika usmerena ka konkurentnosti i rastu, poštovanje ograničenja zaduživanja
- Povećanje atraktivnosti poslovne lokacije: strukturne reforme, smanjenje poreskog opterećenja, sigurno i povoljno snabdevanje energijom, deregulacija
- Fokus ne na administraciju, već na političko oblikovanje: razvoj novih poslovnih modela
- Najproduktivniji sektor nije industrija, već informacije i komunikacije: digitalni procesi, veštačka inteligencija, autonomna vožnja, industrijski proizvodi budućnosti
Nemačka gubi industrijsku snagu, a budžet se pretvara u mehanizam preraspodele bez održive osnove. Fiskalna politika bez vizije, vođena dugom, prikriva strukturne slabosti umesto da ih rešava. Potrebna je temeljna promena – ne administracija, već oblikovanje budućnosti, zakljucuje nas sagovornik Dr. Kojadinovic