GRADIŠKA – DEJAN Kovačević, viši instruktor ronjenja sa četiri zvezdice, većinu vremena provodi pod vodom ili u vlastitoj konobi u Gradišci. Dejan je penzionisani mašinski inženjer i u finišu osme decenije života ne odstupa sa linije daleko mlađim roniocima. Naprotiv! Dejan još uvek obučava mlade ronioce i predvodi iskusne kolege na izazovnim turističkim destinacijama.
U vlastitoj konobi u Gradišci Dejan je dočarao ambijent pravog pomorskog muzeja. Na sve strane skupoceni eksponati. Dominiraju starogrčke i egipatske amfore stare više od dve hiljade godina, olovno sidro sa rimske galije, ferali sa svetionika…
– Ovde podučavam buduće ronioce. Pokazujem im ronilačku opremu, dragocenosti koje sam izvadio iz potonulih brodova, objašnjavam istoriju ronilaštva. Kada nisam pod vodom, gde se najbolje osećam, onda sam ovde u mojoj konobi gde čitam, ćaskam sa prijateljima, probamo vina iz moje vinoteke.
Dejan do sada je ronilaštvu podučio više od hiljadu mladih ronilaca. Kaže da je ponosan što su svi uspešni ljudi. Za sebe priznaje da je avanturista i da uživa pod vodom širom planete.
– Ronio sam mnogo dana pored velikog koralnog grebena u Australiji. Susretao sam se sa raznim nemanima, od morskih pasa, pa do opasnih zmija. Ipak, uvek se rado prisetim svog zarona u planinskom australijskom jezeru nastalom u krateru vulkana. U njemu zbog sumporne vode nema života, ali okamenjena lava pod vodom predstavlja svet za sebe – priča Dejan.
Ovaj veliki zaljubljenik u prirodu stekao je prijatelje na svakom meridijanu. Družio se sa Aboridžinima, ali i sa vitalnim starcem koji se otisnuo iz civilizacije u australijsku džunglu. Reč je o Rusu Majklu Petru Pomenku, čoveku plemićkog porekla, koji se bežeći kao dečak sa roditeljima od Staljinovog režima najpre skrasio u Japanu, a potom u Australiji. Bio je učesnik Olimpijade u Melburnu, gde je bacao kuglu za australijsku reprezentaciju. Nakon toga se iz tajanstvenih razloga preselio u divljinu.
– Zajedno sa nekoliko kolega smo zaronili ispod leda u jezero i tu, u ponoć, otvorili šampanjac. To smo uradili u čast jednog mog prijatelja ronioca koga je smrt sprečila da ostvari takav poduhvat – kaže Kovačević.
DEJAN Kovačević priznaje da se daleko bolje oseća pod vodom nego na kopnu, te da je podvodni svet priča za sebe. To je, kako kaže, mesto bez buke, tehnoloških novotarija. Tu vladaju pravi sklad i harmonija koji je melem za ljudsku dušu. Zbog toga je šest decenija svoga života posvetio ronjenju, i stekao prijatelje na obe hemisfere.
Večernje novosti