Pod motom „Zaštita klime kao valuta budućnosti” u Berlinu će se 11. i 12. novembra okupiti svi relevantni stručnjaci iz oblasti politike i biznisa, nauke, istraživanja i startapova kako bi izneloi svoje najvažnije stavove o klimatskim promenama i energetskoj efiksanosti. Među njima je i Srbin iz Teslića dr Miroslav Kojadinović, član nemačke državne Komisije o energetskoj efikasnosti (BundesVerband). Na “Dena Energy Transition Congress” jednom od najvažnijih međusektorskih događaja za primenjenu energetsku tranziciju i zaštitu klime on će izneti svoja mišljenja i iskustva.
Kojadinović za Kurir Biznis otkriva detalje svog izlaganja sa ovog svetskog skupa i navodi da je transformacija u pravcu klimatske neutralnosti u Nemačkoj trenutno u ključnoj fazi. U narednim godinama, ističe on, biće potrebna vrlo velika ulaganja najpre u javnu infrastrukturu, dekarbonizaciju sektora grejanja, građevinarstvu, industriji i transportu, a da bi se ovo prevazišlo, država i tržište moraju blisko da sarađuju:
– Još uvek postoji nedostatak u finansiranju, javna sredsta su ograničena, a tržišni igrači zahtevaju atraktivne uslove. Jedno od ključnih pitanja je ko preuzima koju ulogu i kako će se okvirni uslovi redizajnirati da bi mogli da se nose sa zadacima transformacije koji sada predstoje. Evropska trgovina emisijama je najvažniji instrument za njihovo efikasno smanjenje, ali ovaj instrument sam po sebi nije dovoljan za transformaciju ekonomije i društva prema klimatskoj neutralnosti. Pitanje je kakav konkretan doprinos cena CO2 može dati u pojedinačnim sektorima. Gde su granice, a gde mrtve tačke? Neophodan nam je i odgovor na pitanje koji su dodatni instrumenti koji su nam neophodni, da li su to dodatna zelana olovna tržišta, sporazumi o zaštiti klime iii državna podrška investicijama?
Prema rečima ovog svetskog eksperta, trgovina emisijama može stvoriti značajne podsticaje u građevinskom, industrijskom i infrastrukturom sektoru za ulaganje u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije – ali su potrebni dodatni instrumenti za finansiranje specifičnih mera.
– Moramo utvrditi koliko dobro funkcioniše postojeće finansiranje, šta treba promeniti i koji su dalji pristupi potrebni – od javnog sektora do privatnih aktera.
Industrijska transformacija je podizana uz stotine programa finansiranja iz EU, saveznih državnih i lokalnih vlasti. Investicioni grantovi su obično preskupi. Zato je pitanje da li je ovo najači put do klimatski neutralne ekonomije. Nisu li subvencije same neočekivani profit, koliko košta administrativni napor, kako se može aktivirati više privatnog kapitala, kakvu ulogu mogu imati sporazumi o zaštiti klime i hibridni kapital. Na sve ovo su nam potrebni odgovori kako bi se suočili sa postojećom situacijom u vrlo kratkom vremenu i to ne samo mi u Nemačkoj, nego cela EU – kaže naš sagovornik.
Sa strategijom upravijanja ugljenikom i dugoročnom strategijom negativnih emisija, stvaraju se dva važna gradivna bloka na putu do klimatske neutralnosti i neto negativnosti. Nemačka bi, po mom mišljenju, bila jedna od retkih zemalja sa strategijom za uklanjanje CCUS / CQ2:
– Kako te dve strategije međusobno deluju, pitanje je koje ću postaviti na kongresu. Može li Nemačka preuzeti pionirsku ili vodeću tehnološku ulogu u upravijanju ugljenikom – i šta je za to potrebno. Upotreba i skladištenje je predlog za “skladištenje ” zarobljenog ugljen dioksida (CO2) u industrijskim proizvodima kao što su goriva na bazi ugljenika, odnosno gazirana voda ill hemikalije.
Srpski ekspert zaposlen u nemačkom Bundestagu dalje tvrdu da početni planovi proširenja elektrodistributivnih mreža pokazuju da su potrebne milijarde evra ulaganja. Operateri distributivnih mreža suočeni su i sa daljim poslovnim izazovima: u transformaciji distributivnih mreža gasa, razvoju lokalne H2 infrastrukture i širenju mreža daljinskog grejanja.
– Važno je odgovoriti i na pitanje koji su instrumenti tu potrebni – od državnog finansiranja do finansiranja iz mrežnih naknada. Teško je istovremeno ispuniti svoj mandat snabdevanja i istovremeno zahteve kupaca. Sve su to vrlo bitna pitanja i odluke koje ćemo u budućnosti morati da donosimo brže i efikasnije, jer samo tako možemo stići do željenog cilja.
Biznis.Kurir.rs