Natalijina ramonda
Krila latica ljubičaste boje
kroz klisure i stijene
Solunskog fronta
sežu u nedogled…
Sijaju oči dijamanta
Sunčevog sjaja.
U mirnom snu plove.
Naizgled tužna
u tom trenu je java…
Ali sve je to ljudskih očiju varka
jer Natalijina ramonda
samo duboko sanja…
Kroz žile da joj teku note
kišnih svirača!
Odjekuju palice bubnja
kroz vazduh.
Tmina se sprema
oblaci roje.
Kap kiše na krila
sasvim je dovoljno da
cvijetna se polja
ljubičastom oboje.
Branka Blagojević