– Kupio sam ga u Beogradu u raspadajućem stanju, za 5.000 maraka. Sve sam uredio, nabavio delove, zamenio zarđale limove, sve doveo u stanje kao da je sada izvezen iz tvornice – hvali se Vujadin.
On pažljivo čuva svog ljubimca na četiri točka. Ni kapi kiše, veli, na njega ne smije pasti niti gume da zagaze u blato.
– Strogo i pažljivo čuvam svoj „mercedes“ koji sada nema cenu, mada mi je nuđeno mnogo novca za njega. Garažiran je u vanrednim uslovima, gde nema prašine niti bilo kakve prljavšine. Ukoliko dobijem zahtev da učestvujem u svatovima, vozim mladence, za parade ili filmove. Ipak, prvo se raspitam za vremensku prognozu jer on ne može na kišu – objašnjava Vujadin za Srpskainfo režim za svoje vozilo.
– U Nemačkoj sam zaradio penziju a kada sam odlučio da se vratim kući, u rodno selo, i tu nastavim život. Nemac, moj prijatelj, poklonio mi je bicikl. On je iz Hitlerovog doba, ugodniji za vožnju nego motocikl. Sve se ljulja, kao da sam u lađi na vodi – ne ostaje ni Mile dužan u pohvalama svog ljubimca.
Međutim, on svoj bicikl svima rado ustupa, da se provezu po selu i uvere u njegove karakteristike.
– Mnogi ne veruju, a ja onda, kažem, ko ne veruje neka proveri. Može da se proveze i shvati šta je i kako se na putu voziti na pravom nemačkom biciklu. Tu ništa ne škripi niti žulja, samo ljulja – kaže Ivaštanin pozirajući pored svoga dugovečnog dvotočkaša na kojem ništa nije popravljao, osim što povremerno naduva gume jer izduvaju na vrućini ili na velikoj hladnoći.
srpskainfo.com