Višemilionske štete u voćnjacima i povrtnjacima, nestale zbog mraza i grada, nisu promenile negativan stav poljoprivrednika prema osiguranju, bez obzira na stimulacije resornog ministarstva RS.
Većina zaobilazi osiguravajuće kuće a samo mali broj proizvođača se ove godine opredelio za osiguranje.
– Bez osiguranja više ne vredi raditi jer to vodi u gubitke. Posle grada koji poslednjih godina ne zaobilazi Lijevče polje, odlučio sam se na ovajh korak. Nije bilo lako pronaći osiguravajuću kuću ali sam na kraju u tome uspeo. Sada više ne strepim kada zagrmi i naoblači se – kazao je “EuroBlicu” Boro Topolović, koji je osigurao 60 dunuma bostana te veće površine luka, kupusa, krompira i drugog povrća.
Goran Topolović iz istog sela prvi put se ove godine opredelio za osiguranje.
– Ovo je bilo neophodno jer su troškovi veliki a udeo naknade za osiguranje ipak zanemariv. To je u proseku od četiri do šest odsto u poređenju sa planiranom zaradom. Prethodnih godina u proseku sam imao štete veće od 50 odsto – naglašava Goran Topolović.
Momir Cvjetković, poljoprivredni inženjer iz Nove Topole, smatra da je veoma mali broj poljoprivrednika, prvenstveno proizvođača povrća u Lijevče polju, osigurao ljetinu od elementrnih nepogoda.
– Tu ima više razloga. U proleće, kada treba osigurati useve, oni nemaju novca jer su ga potrošili za setvu. Plasman povrća i drugih poljoprivrednih proizvoda je neizvestan. Takođe, vlada i nepoverenje prema osiguravajućim kućama – zaključio je Cvjetković.
Njegov kolega Milutin Misimović, voćar i šef opštinskog Odelenja za poljoprivredu u gradiškoj opštini, naglašava da je resorno ministarstvo načinilo dobar korak u pravcu stimulisanja poljoprivrednika za osiguranjem.
– Vlada i Ministarstvo poljoprivrede RS su pravilnikom odredili 50 odsto stimulacije za osiguranje ali ni to još ne daje očekivane rezultate. Naprimer, voćari se na to ne odlučuju zbog visoke nadoknade i neprihvatljive metodologije u proceni štete – smatra Misimović.
Dragoja Dojčinović, predsednik Udruženja voćara RS, kaže da su samo dva voćara iz Kozarske Dubice ove godine osigurala voćnjake dok u gradiškoj opštini nema takvih primera.
– Osiguranje je skupo a naplata štete nesigurna. Iskustva po tom pitanju su nam loša – kategoričan je Dojčinović.
Računica
Boro Topolović je za osiguranje bostana procenjenog na 60.000 KM uplatio 3.700 KM osiguranja, a za 60 dunuma krompira 1.300 KM.
Kalkulisanje
Više poljoprivrednika iz Nove Topole kaže da su analizirali načine i uslove osiguranja ali su na kraju od toga odustali nadajući se da ove godine neće biti grada i oluje.
BLIC