GRADIŠKA – Pukovnik ruske avijacije u penziji Vlado Zrnić (86) predstavio je u Gradiški knjigu o svome kozarskom zavičaju koju je u Moskvi pisao pola veka.
On je u ovu veliku zemlju otišao sa 17 godina, nakon služenja u krajiškim partizanskim jedinicama u Drugom svetskom ratu i logorskih dana u Staroj Gradiški i Jastrebarskom, gde su stradali mnogi njegovi rođaci. Završio je visoke vojne škole ali se nije vratio u tadašnju Jugoslaviju nego je ostao da službuje u crvenoj armiji. Posle završetka vojne akademije bio je u pilot u 645. jurišnom i 916. lovačkom puku sovetskog vazduhoplovstva. Ovaj ratni veteran, bivši profesor na Komandnoj akademiji „Jurij Gagarin“ u Moskvi, uporedo sa naučnim radovima, udžbenicima i priručnicima o nuklearnom i konvencionalnom oružju avijacije, gde je stekao doktorsko zvanje, pisao je knjigu o svome zavičaju, detinjstvu, lepotama Kozare i Potkozarja, duhovnim vrednostima svojih zemljaka.
– Tu knjigu sam odsanjao, ona je izašla iz moje mašte. Ovde volim svaki grm, proplanak, reku i potok… Uvek o tome razmišljam, na krilima me nosi zavičajna emocija. Sećam se kada sam iz Niša, iz štaba jugoslovenske Prve armije 1947. godine upućen na školovanje u tadašnji Sovjetski savez… Poneo sam u sebi slike spaljenog sela, izgorele porodične kuće, tugu za poginulim roditeljima i brigu za devetoro braće i sestara – ispričao nam je Vlado koji, u inat godina i udaljenosti, nije odoleo zovu Kozare u proleće da ponovo, nakon mnogo godina i decenija, dođe u rodni kraj.
-Knjigu o detinjstvu, ratnom putu, teškom životu i prkosu mojih Kozarčana u najtežim danima, predstavio sam u Gradiški. To je sećanje na moje saborce iz partizanskih jedinica, najranije životno doba, polazak u školu, početak rata, na zbegove i jauke, na logore…
– sa setom ali odlučnim glasom i nepokolebljivim vojničkim stavom pripoveda Vlado Zrnić koji je u Gradišku došao sa kćerkom Jelenom dok je sin Vladislav, takođe avijacijski pukovnik bio sprečen da sa njima dođe u očev zavičaj. Vlado je impresioniran promocijom knjige, poštovanjem i znatiželjom mnogih koji su došli na ovu svečanost koju su priredili njegovi rođaci, Duška i Savo Čikić te Gordana i Rajko Todorović.
-Sa ponosom mogu reći da imam dva zavičaja, to su moskovsko naselje Monino gde sada živim i Turjak pod Kozarom, gde sam rođen i proveo detinjstvo i ranu mladost. Postoji mnogo zajedničkog u srcu ta dva mesta, dva naroda. To su snaga i odlučnost u najtežim danima, volja da se pobede sve teškoće i da se nikada ne klone duhom – objašnjava Vlado životnu filozofiju Srba i Rusa.
ATF:Član Saveza književnika Rusije
Zrnić je autor knjiga „Kozara“, „Jugoslavija u ratu“, „Ruska povijest“, „Povratak“, „Patriotizam u akciji“… Član je saveza književnika Rusije i uprave Akademskog kluba „Avijatičar“.
Kozara
Među kolegama i prijateljima poznat je po nadimku Kozara. Kaže da je to u Drugom svetskom ratu bilo njegovo ilegalno kurirsko ime u Šestoj krajiškoj brigadi NOV Jugoslavije.
Milan Pilipović