NOVA TOPOLA – Traktor kojeg je od starih delova sklopio Zoran Čergić iz Elezagića kod Nove Topole privlači pažnju mnogih u Lijevče polju.
Njegov vlasnik kaže da je ova poljoprivredna mašina najstarija u celom kraju a ne veruje da bilo koji drugi traktor ima toliko radnih sati kao ovaj. Glavnina delova koje je Zoran ugradio izrađena je pre gotovo jednog veka u nemačkim, austrijskim, italijanskim i poljskim radionicama. Rashodovani motor nabavio je u Ilovi kod Prnjavora a šasiju u Bajincima kod Srpca.
-Kada sam kupio sve to i još koješta pa dovezao kući, svi su rekli da radim posao bez smisla i koristi. Moj brat Slobodan mi je preporučio da svu tu skalameriju odvezem u otkupnu stanicu starog gvožđa ali se nisam dao pokolebati – priča Zoran Čergić upravljajući svojim traktorom i sejačicom krompira. Ova poljoprivredna mašina koju zovu „stodel“, valjda zato što je sastavljena od najmanje stotinu delova, brekće tako satima i danima bez kvara i odmora. Dnevno radi najmanje deset sati u sezoni setvenih poslova, kao sada ali ni posle toga, čak ni zimi nema odmora.
-Sklapanje traktora bio je podvig ali i moj nepokolebljivi inat. Kada niko u to nije vetovao, uspeo sam. Po zanimanju sam tokar, razumem sed u mehaniku a ni drugi zanati nisu mi nepoznati – hvali se naš sagovornik izložen podsmešljivim pogledima ostalih radnika na njivi koji na lepom danu seku i pripremaju gajbe krompira za sadnju. Zoranov brat Slobodan kaže da je Zoranu traktor doneo popularnost.
-Oklop od tri klipa sveo sam na jednoklipni motor, prilagodio jedno drugome, podesio svaki deo, ucentrirao i u svemu pogodio. Ni kap ulja niti goriva ne pušta, sve diktuje kao na avionu – hvali se Čergić svojim majstorijama. Njegov traktor, veli, pali bez greške a u poslu ne posustaje.
-Ovim traktorom sejem, orem, kosim, režem drvo, prevozim terete, vršem žito… Njime idem i na zborove a zovu me i na sahrane, da vozim pokojnike – priča naš sagovornik hladeći mašinu a svoje žedno grlo pojeći ledenim pivom i rakijom.
-Usudio bih se i na utrke, može u brzoj a posebno u sporoj vožnji jer od njega ni jedan traktor ne može sporije. To ga krasi, jedino mnogo trese pa mi ruke drhte pa ne mogu čašu ustima prineti. Međutim, na cestu ipak ne izlazim zbog policije, zato što je registracija istekla još 1951. godine – otkriva Zoran Čergić pojedinosti o saobraćajnom statusu svoga ljubimca na četiri točka.
Godišnje reže 2.000 kubika drveta
Zoran Čergić svojim starim traktotom godišnje izreže po 2.000 kubika ogrevnog drveta. Ukoliko bi se sabrale njive na kojima je radio u poslednjih 15 godina, kaže, nadmašio bi bi celo Lijevče, Posavinu i Semberiju.
Milan Pilipović