Иза континуираних напада на директора СИПА Горана Зупца крије се чисто политикантство естаблишмента из Сарајева, рекао је предсједник Републике Српске Милорад Додик.
Њихов једини циљ је, како је навео предсједник Српске, да Зубац буде уклоњен, да би преузели потпуну контролу над безбједносним сектором, као што су то учинили са правосуђем, те сачували бошњачки кадар од одговорности за ратни злочин и криминал.
Предсједник Српске је нагласио, да се континуирани напади на Зупца и на сваког оног ко је репрезент професионализма дешавају онда када бошњачки естаблишмент не може да се избори са политичким ставовима Српске. Додик је рекао, да је недопустиво понашање поступајућег тужиоца Тужилаштва БиХ и замјеника министра безбједности у случају Горана Зупца, додајући да Бошњаци не бјеже ни од незаконитих потеза када је њима у интересу да се обрачунају са професионалцима.
Како је истакао, они тиме желе довести у питање све српске кадрове у правосуђу и полицијским агенцијама.
“Кроз лажне судске процесе које генерише Тужилаштво БиХ настоје да уреде Сипу како њима одговара. Садашњи рад Сипе и Зубац им не одговарају, у првом реду, због тога што су се под истрагама нашли бошњачки кадрови и што су процесуирани ратни злочини који су чињени над Србима и велики случајеви криминала и корупције у које су бошњачки кадрови дебело упетљани”, навео је Додик.
Према његовим ријечима, обрачун са српским кадром у Сарајеву представнике Српске доводи у позицију да још једном преиспитају све оно што је наметнула међународна заједница.
“Све што је наметнуто има проблем да преживи јер напросто је направљено да би било злоупотријебљено и да би се правила нека БиХ која је немогућа и неодржива таквим злоупотребама. Злоупотребе које чине не могу и неће проћи, укључујући и случај Зубац”, поручио је Додик.
Он је оцијенио индикативним што се за паљење зграде Предсједништва БиХ током протеста грађана у Федерацији БиХ као једини кривац настоји означити Зубац, и додао, да су тада запаљене и друге зграде и да на то нико није реаговао.
Додик је закључио и да се на овом случају показало да свуда гдје постоји надлежност БиХ нема напретка и да је то огроман проблем.