Козарска Дубица – Археолози Завичајног музеја из Градишке, трагајући за српским светињама, манастирима и црквама, на локацији Крива Ријека код Кнежице у Козарској Дубици пронашли су остатке манастиришта Ђурђевац, за које се претпоставља да датира из 14. вијека.
“Данас је завршено пробно археолошко истраживање које је дало позитивне резултате. Пронађен је олтар и велики број значајног археолошког материјала”, рекао је археолг Завичајног музеја Градишка Бојан Вујновић.
Он је додао да се претпоставља да је манастир први пут срушен 1538. године у турској најезди, те да је касније обновљен, али да је коначни крах доживио крајем 18. вијека за вријеме дубичких ратова између Аустрије и Турске.
“Интересантна је архитектонска основа, истражили смо олтарски дио који је петостран, односно има стубове са пет страна из функционалних и декоративних разлога и тај стил се доводи у везу са периодом владавине краља Милутина”, навео је Вујновић.
Према његовим ријечима, очекује се да се у августу настави систематско археолошко истраживање, а након тога реконструкција и конзервација како би налазиште постало културно-историјски споменик.
Локацију у мјесту Крива Ријеке код Кнежице данас је обишао начелник општине Миле Злојутро, који је нагласио да ће коначни радови и изградња нових објеката свакако допринијети развоју овог краја.
Потпредсједник Скупштине општине Козарска Дубица Ненад Личанин изјавио је да археолошко истраживање и откриће у Кнежици доприноси доказивању историје и велику радост за све људе тог краја.
Професор српског језика и књижевности на бањалучком Универзитету Младенко Саџак, који је прије годину и по дана почео писати монографију о манастиру Моштаница, такође је присуствовао првим откопавањима манастира Ђурђевац.
Он је подсјетио да су манастири у средњем вијеку добијали имена по називима потока и ријека из окружења.
“Очекујемо ове јесени нова сазнања о манастиру Моштаница. Дио материјала је већ пронађен, а остаје да се претражи још неколико архива, од којих су најбитније у Истанбулу и Бурси, гдје би се могли наћи подаци о обнови, кроз историју порушених манастира, не само Моштаница, него и других”, рекао је Саџак.