Naslovna Kultura Književni kutak VREMEPLOV: Ako do sada nismo poludeli, onda stvarno nismo normalni

VREMEPLOV: Ako do sada nismo poludeli, onda stvarno nismo normalni

GRADIŠKA – Trojac gradiških humorista Nebojša Ivaštanin, Đorđe Latinović i Boško Grgić, koji su životno, političko i radničko iskustvo smestili u povelik broj knjiga i godina, za šta su redovno dobijali nagrade, ohrabrili su se da bez dlake na jeziku (i para u džepu) odgovore na pojedina pitanja.

Boško Grgić se skrasio i kao sindikalni vođa u Gradiški. Zato na maštovit način život svakodnevno posmatra sa balkona Radničkog doma. Zato je sasvim logično pitanje u kakvom položaju su danas radnici.

Boško Grgić

– Radnicima kapa dole, možda neko i ubaci koju marku.

Koji će modni trendovi biti aktuelni u 2009. godini?

– I u narednoj godini narod će najviše nositi gaće na štapu.

Mnogi smatraju da je kod nas sve crno. Kako vi gledate na sadašnjost i budućnost?

– Nije sve tako crno. Na primer siva ekonomija, pa šarene laže i ružičasta perspektiva koju propagiraju pojedini političari.

Verujete li u bajke?

– Najviše u onu o Ivici i Marici. Narod je na ivici, a često navrati i marica. Ranije sam verovao u Kurtu i Murtu. Sjaši Kurta, pa uzjaši Murta, dok se konačno nisu dogovorili. Onda su uzjahala obojica.

Šta se krčka u bosanskom loncu?

– U bosanskom loncu visoki predstavnik je poklopac. Ispod poklopca se krčkaju nesložni političari. Začinjeni su svim i svačim, ponajviše svađama, aferama, korupcijom, lažnim obećanjima… Još kad se doda pokoje predizborno obećanje i nekoliko novinarskih patki, narod će oblizati prste.

U kakvom stanju je naša privreda?

– Privreda je na kolenima, najveći problemi su na radničkim plećima, tajkuni su na krilima, narodu je dogorelo do nokata, a vlast zadovoljno trlja ruke.

Pa kakva je onda naša perspektiva?

– Sjajna! Bolje sutra nas čeka godinama. Toliko nam je sjajna perspektiva da nam od prejake svetlosti naviru suze na oči.

Da li to znači da se onda nalazimo u začaranom krugu?

– Ne! Mi smo u bosanskom trouglu koji se ne meri Pitagorinim već Lajčakovim pravilom. Bosanski trougao je naš uži, a balkanska kuhinja širi zavičaj. U balkanskoj kuhinji još uvek zveče noževi i kašikare.

Može li se onda iz bosanskog trougla u Evropu?

– Evropa nas čeka raširenih ruku. Umesto šengenske, dobijamo ševeningenske vize.

I na kraju, kakav je vaš osvrt na godinu iza nas.

– Jednima su cvetale ruže, procvetao je i kriminal, a narod je obrao zelen bostan.

Nebojša Ištvanin

Nebojša Ivaštanin, bivši predsednik opštine Gradiška i ambasador BiH u Moskvi, uveren je da se u politiku ne može bez jake čivije. On je to shvatio davno kada je u Šapcu dobio „Zlatnu čiviju”. Od tada bez pardona čivija sve po spisku uspostavljajući „Novi poredak smeha”.

Nebojša Ivaštanin

Iskusili ste život političara, kakav je on u stvari?

– Od početka do Crnoga petka, život teče od metka do metka.

Kako biste opisali mnoge sednice i zasedanja u 2008. godini?

– Krenuo bih negde, ali nemam kuda, na svakom koraku zaseda zabluda. Stigosmo do kraja, kad tamo ni cilja ni čuda, sve je bilo samo velika zabluda.

Vi ste opsednuti zabludama, da li je to obeležilo našu blisku prošlost?

– Oduvek su ljudi ginuli i ginu, verujući da se bore za istinu.

Kad bi se iz groba digli kakvim čudom, svisli bi od jada, pred strašnom zabludom.

Verujete li da nas u 2009. godini čeka svetlija budućnost?

– Uzalud u zemlji svetlucaju kosti, sve više je tame, sve manje svetlosti.

Svima nama preti vasionska metla, ni budućnost sunca nije opšte svetla.

Mnogi naši političari su se ovenčali lovorovim vencima, da li su to zaslužili?

– Da bi jedna glava venčala se slavom, to hiljade drugih mora platit glavom.

Verujete li u zakletve političkih vođa!

– Mnoge reči velike zabludama sjaje, zakletva je često korak pre izdaje.

Da zaključimo razmišljanjem o sopstvenoj veličini?

– Na poreklo vlastito podigla se buna, zar je čovek samo budućnost majmuna.

Đorđe Latinović

Satiričar Đorđe Latinović, koga zovu Strijela, Lasta, Krojf, Džordan i Legenda, živi od plate koju zarađuje u kabinetu Nebojše Radmanovića, člana Predsedništva BiH, gde se istovremeno inspiriše za duhovite koktele čiju slast je prvo osetio u rodnom Podgrmeču, svom i zavičaju Branka Ćopića.

Đorđe Latinović

Vi ste večiti optimista?

– Jesam, ali davno zaključih da ono što jedna budala pokvari, sto pametnih može ispraviti. To me jedino plaši.

Pošto ste blizu političke vatre, kako biste ocenili 2008. godinu?

– Ako do sada nismo poludeli, onda stvarno nismo normalni.

Beležite grafite po celoj BiH, koji je najoriginalniji?

– Amerikanci, idite kući i povedite nas sa sobom!

Uporedo sa političkim angažmanom, bavite se i naučnim radom?

– Pišem doktorsku disertaciju na temu „Uticaj alkohola na potpisivanje Dejtonskog sporazuma”. Ključno pitanje u toj tezi je kako jedan međunarodni dokument koji su političari doneli u opijenom stanju može sprovoditi trezan narod.

Koji političar je izgovorio najveću mudrost?

– Pamtim reči pokojnog Jove Bašića, nekadašnjeg ministra za urbanizam i građevinarstvo RS, koji je bio neobično duhovit i čestit čovek. On mi je stalno ponavljao jedan stih iz narodne pesme koja se u slobodnom prevodu zove „Kneževa pijanka”: „Care Lazo, milu li im majku, siti – pjani izgubište carstvo, a mi gladni da ga otimamo!”

Zašto socijalizam nije uspeo?

– Zato što su se radnici borili za regres.

Šta se desilo posle Tita?

– I posle Tita – Titanik!

Koji je srpski izborni slogan?

– Zbogom Bosno, odoh u Sarajevo!

Šta je za vas demokratija?

– Demokratija je tačka u kojoj se seku moja malenkost i njegovo veličanstvo.

Kažite poslednju želju?

– Ako je stolica električna, neka je barem sto švedski.