Sve više stočara u Gradiški opredeljuje se za uzgoj mangulica, patuljastih konja i drugih autohtonih rasa, uvereni da će to doneti bolju zaradu.
Milan Trkulja iz Kočićeva ima malu farmu magulica koju planira proširiti. Njegova iskustva sa ovom rasom svinja su dobra, bez obzira na sporu reprodukcija i rast.
U poređenju sa domaćim rasama kao što su jorkšir, landras, durok i drugima, kaže Trkulja, hrana za mangulice je neuporedivo jeftinija a uslovi uzgoja jednostavniji.
-Mangulice zahtevaju slobodu kretanja, hrane se travom, kukuruzom u klipu, biljkama koje same pronalaze u prirodi. Neće koncentrat niti bilo koju drugu hranu sa hemijskim dodacima – kaže Milan Trkulja napominjući da su cene mangulica na tržištu prilično visoke.
-Prirast prasadi je spor a za tri do četiri meseca dostignu težinu od 15 kilograma, što je tri puta manje od domaćih svinja. Međutim, cene mangulica na tržištu su 20 KM po kilogramu žive mere.
Jedno prase košta 200 KM – objašnjava Milan Trkulja koji prednost u svojim oborima sve više daje upravo autohtonim rasama svinja. Ovaj farmer podseća da se sve više njegovih komšija u Kočićevu i drugim lijevčanskim selima farmera u Lijevče polju vraća tradiciji u stočarstvu. Osim mangulica u ovom delu Republike Srpske ima sve više drugih autohtonih krava, ovaca, koza, konja, peradi i druge stoke.
Jedan od glavnih motiva povratka autohtonim rasama uključujući balkanske magarice, kažu stručnjaci, je potreba proizvodnje zdravog i lekovitog mesa i mleka. Naravno, postoje i drugi komercijalni razlozi.
Mustafa Suhonjić iz Dubrava i Erik Perić iz Kozinaca planiraju nabaviti veći broj patuljastih konja, takozvanih ponija. Kada su nedavno jednoga konja ove rase pokazali na “Sajmu stoke” u Gradiški, interesovanje posetilaca bilo je veliko.
-Mali konji su uvek velika atrakcija i zato su veoma su traženi. Ne zahtevaju veliki trošak u ishranu i držanju. Oni imaju sve veću ulogu u turizmu, etno selima, mnogim imućnijim domaćinstvima. Zato se ždrebe patuljastog konja može uvek skupo prodati – kazao nam je Mustafa Suhonjić. On ističe da cene na tržištu, pogotovo ukoliko je konj šaren, dostižu i do 3.000 KM.
Resursi
Stalni porast broja stanovnika sa kojim se svet danas suočava zahteva aktiviranje svih resursa u cilju proizvodnje dovoljnih količina hrane.
-Glavne aktivnosti treba usmeriti ka očuvanju genetike, izradu javno dostupne baze odgajivača autohtonih rasa, razvoj naučnih istraživanja, izgradnju kapaciteta, popularizaciju, uključivanje autohtonih rasa u sisteme organske proizvodnje, razvoj tržišta za animalne proizvode sa zaštićenim geografskim poreklom dobijenih od autohtonih rasa, razvoj agroturizma u zaštićenim oblastima, parkovima prirode, nastavak saradnje na globalnom i regionalnom nivou – kažu stručnjaci.
Milan Pilipović EuroBlic