Naslovna Info Gradiška Etno misija Tanje i Vaje Marković iz Laminaca kod Gradiške: Snaha i...

Etno misija Tanje i Vaje Marković iz Laminaca kod Gradiške: Snaha i svekrva čuvaju tradiciju i običaje

Gradiška – U domaćinstvu Dragana Markovića u Brezik Lamincima kod Gradiške sve je podređeno očuvanju tradicije i običaja lijevčanskog kraja. Dok Dragan sakuplja stare kućanske aparate, naročito radio prijemnike, njegova supruga Tanja i majka Vaja pripremaju stara jela, pletu i vezu narodne nošnje te neguju izvorno stvaralaštvo.

Zajedno sa grupom žena iz Laminaca, članica Udruženja „Breza“ čiji je Tanja Marković predsednik, nedavno je demonstrirala drevni običaj prosidbe. Na njihovu priredbu u „Kulturnom centru“ Gradiška, početkom marta došlo je nekoliko stotina poklonika ovih običaja.

tanja markovic
– Najviše vremena provodim u etno misiji zato što me to opušta. Sretna sam jer imam mnogo komšinica i koleginica koje su posvećene istom poslu. Tu je svakako i moja svekrva Vaja, veoma predana očuvanju naše kulture, tradicije, srpskih običaja – ispričala je Tanja Marković, zapljusnuta mirisom pite, kolača, piletine, graha, kiselog kupusa, kajmaka, sira… Ova frizerka poznata je u celom kraju kao izuzetno vredan misionar očuvanja starih običaja.
Žene iz Brezik Laminaca, priča Tanjina svekrva Vaja, krepka starica koja zrači vedrinom, kada umine dan i spusti se veče u ravnici, šiju narodne nošnje za Kulturno-umetničko društvo „Dukati“ iz ovog sela. Dobrovoljnim prilozima kupile su i nekoliko šivaćih mašina, nabavile pletivo i svilu pa vrednim rukama pokazuju zavidno znanje i veštinu.

GRADISKA02 Vaja Markovic foto M PILIPOVIC
– U Lijevče sam iz rodnog Ribnika došla pre više od pola veka. Posebno me veseli što je moja snaha prihvatila da oživi običaje, prela i drugovanja iz moje mladosti. Slažemo se, podstičemo jedna drugu, razgovaramo kako je to bilo nekada. Ona je vredna, sposobna u organizovanju priredbi i akcija. Pomažem koliko mogu, premotavam pređu, udevam konac u iglu jer još dobro vidim. Sačuvala sam oči jer sam pola životnog veka provela uz petrolejku, kod koza i ovaca, zdravo se hranila. Zato se mogu pohvaliti zdravljem i voljom za ovaj rad – ispričala je Vaja Marković.
Njena snaha objašnjava da su sašile nekoliko kompleta narodnih nošnji preleći u etno sobi u staroj školi. Među najvrednijim su, pričaju Tanja i Vaja, Stana Mandić, Jovanka Kisin, Dijana Prnjić, Biljana Cumbo, Smilja Romić, Dragija Lončar, Rosa Vuković, Ljiljana Vorkapić, Mirjana Vidačković, Stoja Mačkić, Vaja i Tanja Marković, Dragana Marjanović, Tanja Jokić Tomić….
– Više naših komšinica doselilo je tokom poslednjeg rata u lijevčansku ravnicu. Ovde su donele svoje običaje, uklopile se u novu sredinu i sada složno radimo u posebno uređenoj prostoriji našega doma, ukrašenog starinama – priča Tanja podsećajući da su zajedno žene različitih generacija i zanimanja. Najviše je domaćica i penzionerki.
– Sve naše žene ističu se humanitarnim akcijama, pomažu bolesnim i siromašnim komšijama, podstiču decu da čuvaju starine – raportira Vaja.
– Rad u Aktivu žena „Breza“ i Kulturno-umetničkom društvu „Dukati“ otvara nam nove vidike lepšeg i dinamičnijeg sveta, – zaključila je Tanja koja ukorak sa svekrvom Vajom vredno izrađuje ručne radove. Kada se ugase svetla na pozornici, njih dve opet složno nastavljaju kućne poslove. U tome im pomaže Dragan Marković, najčešće u ulozi vozača koji suprugu i majku podstiče da ne posustanu, da nastave dugogodišnju borbu na čuvanju tradicije svoga naroda i zavičaja.

Milan Pilipović EuroBlic