Naslovna Info Gradiška Dragutin Ugrenović iz okoline Gradišnje peške prevaljuje hiljade kilometara: Dere cipele a...

Dragutin Ugrenović iz okoline Gradišnje peške prevaljuje hiljade kilometara: Dere cipele a topi kilograme

GRADIŠKA – Svakodnevno Dragutin Ugrenović (50) iz Miloševog Brda pod Kozarom putuje peške na posao u Gradišku. Tako dnevno u oba pravca prelazi šezdeset kilometara pešaćeći gotovo celu radnu smenu. To je njegova stalna terapija u borbi za zdrav život.

Ugrenović koji živi sam i svuda ide peške je pre sedam godina, videvši da se drugačije ne može izboriti sa vlastitim kilogramima, na sugestiju lekarke Ruže Jarić odlučio da promeni način života.

Gradiska03 Ugrenovic pre sedam godina foto M PILIPOVIC
– Imao sam 150 kilograma i svuda išao traktorom. Zdravlje mi je bilo narušeno visokim krvnim pritiskom i šećerom a život postao nesnošljiv. Bio sam ljut na samoga sebe i na celi svet.

Gradiska01 Dragutin Ugrenovic foto M PILIPOVIC

Odlučio sam da promenim stil života, odmaknem se od obilnih obroka, eliminišem meso a dohvatim se povrća i voća pa krenem peške, ne osvrćući se na godišnje doba i vremenske prilike – priseća se ovaj pedesetogodišnjak koji se u selu bavi stočarstvom a u Gradiški radi na stadionu FK „Kozara“. Fudbaleri i drugi sportisti su ga svojim primerom podstakli da počne razvijati zdravo telo i u njemu zdrav duh. Sada ima sedamdeset kilograma i svuda ide peške.

– Imao sam nepokolebljivu volju da odbacim sve što sam voleo, najviše hranu. Pet puta sam dnevno jeo sve i svašta a noću ustajao bar dva puta da dopunim želudac. To je za mene prošlost koje se nerado sećam – priča Dragutin koji je izračunao da godišnje prepešači šet hiljada kilometara.

– Čuvam zdravlje, ne trošim gorivo za traktor osim kada idem na oranje, osećam se dobro… Problem mi je jedino što godišnje poderem više cipela i patika nego sve moje komšije zajedno u Miloševom Brdu. Oni su me u početku, usputno nudili da me povezu ali to nisam prihvatao. Zato sada više niko i ne staje vozilom kada me sustigne na putu – objašnjava Ugrenović pokazujući fotografije iz vremena kada je imao duplo više kilograma nego sada. O sebi priča mnoge anegdote. Kaže da je pešaćeći u Gradišku, Kozarsku Dubicu, Na Kozaru, u Prijedor ili Banjaluku upoznao mnogo ljudi.

– Oni koji me ne pamte po imenu kažu, to je onaj što hoda peške. Trener „Igokee“ u Laktašima Dragan Bajić, čuvši za mene, odmah me pitao šta jedem i da li sam se bavio sportom. Košarkaši kojima sam rekao koliko kilometara prelazim godišnje, nekako uglas su me pitali, kada menjam ulje – objašnjava Dragutin Ugrenović. Poverava nam se da bi rado otišao peške i do Beograda ali nema obuće ni druge opreme.

Ovaj skroman i vredan čovek koji je uvek na stadionu FK „Kozara“, posebno se angažujući na prvenstvenim utakmicama gdje pomaže celu organizaciju, voleo bi otiću na neko gostovanje sa crveno-belim timom. Možda mu se ta želja i ostvari na poslednjoj utakmici kada Kozara prve subote u junu igra protiv „Slobode“ u Novom Gradu. Tu bih svakako, veli Dragutin, prekršio pešačku naviku i poutovao autobusom da klubu kojeg volim donesem sreću i pobedu.

Komšijama ne može ugoditi

Kada sam odlučio da parkiram traktor pa peške krenem do prodavnice, priča Dragutin, svi su pitali a gde ti je trsktor, zašto ideš peške. Sada kada traktorom dođem u prodavnicu po đubrivo ili druge potrepštine, opet narod pita, otkuda ti na traktoru kada uvek ideš peške. Eto, narodu se nikako i nikada ne može ugoditi.

Milan Pilipović EuroBlic