Gotovo svi meštani lijevčanskog sela Rogolji, od dece do staraca, posvećeni su kulturno-umetničkom stvaralaštvu i negovanju vlastite tradicije. Njihovo zborno mesto, tokom cele godine je obnovljeni dom u centru sela gde igraju, pevaju, sviraju, pletu, vezu i kuju nove planove.
Više od stotinu devojaka i mladića su članovi KUD-a „Rogolji“. Oni, posle obaveza u školama, na fakultetima, preduzećima i ustanovama ali i na plodnim njivama, uvežbavaju koreografije.
– Veliko je zadovoljstvo provesti samo jedan dan među njima. Oni su se kulturno-umetničkom stvaralaštvu predali sa velikom ljubavlju, – priča koreograf Marinko Koprena.
Zajedno sa muzičkom sekcijom koju vodi student Darko Cvjetković, raduju se novim nastupima. Žele na najlepši način proneti glas o svome selu.
– Vežbamo igre iz glamočkog kraja koje ćemo prikazati na „Rogoljskoj žetvi“. Pre toga imaćemo nekoliko nastupa u Gradiški a pozvani smo i na više regionalnih smotri folklora, – uglas govore Biljana Marjanović i Nemanja Mesulić.
Dok omladina vežba koreografije, korake i pokrete, prati ih mnogo znatiželjnih komšija. Oni donose napitke, hranu, pomažu da sve bude po planu.
– Kada naveče namirimo stoku, ne gledamo TV nego dolazimo ovde da vidimo kako deca igraju. To je baš lepo i svi smo sretni što je naše selo tako složno i veselo, – pripovedaju penzioneri Rada i Rade Marjanović.
Predsednik rogoljskog KUD-a Miroslav Mitrović hvali sve generacije u ovom selu. Spontano su se, kaže, organizovali, svako uzeo ulogu pa je odgovorno izvršava.
– Imamo grupu vezilja i pletilja koje izrađuju nošnje. Deo žena priprema hranu, onda čiste, organizuju dolaske na probe, uređuju dom i trude se da nam savima bude bolje. Zato s pravom možemo reći da u Rogoljima caruje razbibriga, – pojašnjavaju Miroslav Mitrović i Branko Smiljanić, predsednik Saveta MZ Rogolji. Njihove tvrdnje svojim primerima dokazuju Ljubica Mitrović, Tonka Hrvaćanin, Dušanka Hrvaćanin, Rosa Smiljanić, Božana Cvjetković, Nada Martić, Mara Vasiljević, Grozda Smiljanić…
Ove žene, izrađujući nošnje svoga kraja i druge rukotvorine, kažu da im to čini veliko zadovoljstvo.
– Danju mnogo radimo, obrađujemo njive i bašte, uzgajamo stoku a kada Sunce zađe i počne se spuštati noć na ovu našu ravnicu, krećemo na zabavu, u neki drugačiji, zaboravljeni svet naše mladosti, – pripovedaju žene iz Rogolja.
Jedini šnajder među ženama
Penzioner Ljubomir Cvjetković, jedini muškarac koji sa ženama kroji i na staroj mašini šije nošnje, slikovito priča o davnašnjem životu u Rogoljima i šnajderskom zanatu.
– Sada se ovde dobro živi, selo je bogato, svako ima pune ormare garderobe. Pre smo svi bili velika sirotinja. Narod je donosio iznošene kapute da ih izvrnem, naličje pretvorim u lice i tako im produžim vek. Okrpio sam mnogo poderanih hlača i košulja a sada se nigde ne može videti zakrpa, – priča Cvjetković.
Milan Pilipović EuroBlic